Hoće li penzije i plate održati korak sa inflacijom?

Budžet je usvojen u Skupštini Srbije 3. decembra glasovima 144 poslanika od ukupno 250. Za vlast, budžet za 2026. je "socijalno odgovoran" i njime se obezbeđuje "nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture". Za opoziciju, budžet je "koruptivan" i netransparentan", napravljen "po meri vlasti, a ne građana i privrede Srbije". Budžet predviđa veće prihode, ali i veće rashode u odnosu na prethodnu godinu, sa deficitom od 337 milijardi dinara (2,9 milijarde evra), što čini tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).

Za ekonomistu Danila Šukovića, budžet nije u dovoljnoj meri razvojni, jer se u većoj meri ne izdvajaju sredstva za investicije i subvencije privredi i poljoprivredi.- Čim je taj procenat niži, mislim i na privatne i na državne investicije, mi ne možemo da očekujemo značajniju stopu rasta, koja bi onda uticala na životni standard građana i na realne izvore da se povećaju plate i penzije - ukazuje Šuković za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Smatra da budžet za narednu godinu ne odgovara na dva osnovna izazova, sa kojima se suočavaju i naprednije svetske ekonomije - klimatske promene i rast siromaštva.- Ti isti problemi su još više prisutni u Srbiji, posebno kada je u pitanju siromaštvo i ekonomska nejednakost - ocenjuje Šuković.

Narodna banka Srbije u narednoj godini postavila je ciljnu inflaciju od tri odsto, uz odstupanja, što znači da su očekivanja da se inflacija kreće u rasponu od 1,5 do 4,5 odsto.- Najveća pretnja je kao i do sada - rast cena hrane. Siromašniji građani i srednja klasa od svog budžeta najviše troše na hranu, a cene hrane najviše skaču zbog svih uslova u kojima se ekonomija Srbije nalazi, a posebno, to je zbog energetske krize - pojašnjava Šuković.

Udar inflacije na budžet građana mogao bi se preduprediti jedino novim povećanjem plata i penzija, što, prema Šukoviću, nije realno.