Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

Dr Slavica Plavšić

15. 11. 2022. 06:00 0

Piše dr Plavšić: Svetski dan borbe protiv bolesti pluća

Hronična obstruktivna bolest pluća-HOBP je o teško respiratorno oboljenje koje karakteriše progresivna opstrukcija (suženje) disajnih puteva, čiji je uzrok pojačana zapaljenska reakcija disajnih puteva na štetne inhalacione agense. To dovodi do smanjenog protoka vazduha i njegovog "zarobljavanja" u plućima. Kod osoba sa HOBP-om, disajni putevi su suženi zbog pojačanog stvaranja sekreta, otoka sluzokože i spazma glatkih mišića bronhija, što otežava strujanje vazduha kroz njih.

Opstrukcija u disajnim putevima je delimično reverzibilna (prolazna) ili potpuno ireverzibilna (neprolazna). U svetu i Srbiji se 15. novembra obeležava Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od ove bolesti boluje oko 50 miliona ljudi, a svake godine umre skoro 3 miliona obolelih osoba. Više od 90 odsto smrtnih slučajeva se dešava u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Zbog toga se HOBP naziva i "pučka bolest". Zadnjih godina ova bolest predstavlja četvrti vodeći uzrok smrti u svetu. Pored toga, uzrokuje i dugotrajnu onesposobljenost za rad i trajni invaliditet.
Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima oko 500.000 pacijenata koji boluju od HOBP, dok je kod 50.000 njih bolest u terminalnoj fazi. Poslednjih godina postoji jasan trend porasta oboljevanja i umiranja od HOBP-a. Razlog je prvenstveno zbog velikog broja građana koji puše cigarete a i zbog sve veće aerozagađenosti. Simptomi HOBP su: kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima, progresivan zamor, nedostatak daha, slabost i malaksalost.

U početku se simptomi javljaju samo kod fizičkog napora, npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija, pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja. U odmaklom stadijumu HOBP, otežano disanje i drugi simptomi mogu otežati obavljanje najosnovnijih aktivnosti. Čak i oblačenja i održavanja lične higijene za pacijenta može predstavljati eksteman napor.

Kašalj je najčešći i osnovni simptom, a izazvan je stvaranjem viška sputuma. Ovaj simptom je poznat kao "pušački kašalj" ali je problem što ga mnogi pušači smatraju "normalnim". Ako neko hronično kašlje, po tri meseca godišnje u dve uzastopne godine, a pušač je, treba da se javi lekaru i proveri stanje svojih pluća. Međutim, ne mora da znači da svaka osoba koja ima ove simptome ima HOBP jer i neke druge bolesti, kao npr srčana slabost, mogu dati slične simptome. Koliko će simptomi biti teški, zavisi od mere u kojoj su pluća oštećena. Ako bolesnik sa HOBP-om nastavi da puši cigarete, do oštećenja će doći brže nego ako prestane da puši.HOBP je progresivna, sistemska bolest, jer pored pluća zahvata i ostale sisteme i organe, pre svega srce. Zapaljenska komponenta se manifestuje i u mišićima, gde dovodi do njihove atrofije i gubitka mišićne mase, kao i gubitka u telesnoj težini, što može biti loš prognostički znak. Bolest često dovodi i do depresivnog stanja obolelog kao i do srčane slabosti. HOBP predstavlja i faktor rizika za nastanak zapaljenja pluća, karcinoma pluća, moždanog udara, a takođe i za oboljevanje od Covid 19.

U odmaklom stadijumu bolesti ovi pacijenti imaju plavičastu boje jezika, usana, lica i kože-cijanoza, zbog niskog nivoa kiseonika, a povećanja nivoa ugljen dioksida u krvi - hiperkapnija. Pacijenti često kasno postanu svesni težine svoje bolesti, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče i zaustave dalje oštećenje pluća. HOBP se danas efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas primenjuju.

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze gde su presudni podaci o pušenju ili velikoj izloženosti aerozagađenju na radnom mestu i životnoj sredini. Za postavljanje sigurne dijagnoze i utvrđivanje stepena HOBP koriste se : spirometrijski test, merenje saturacije krvi kiseonikom pomoću pulsnog oksimetra, gasne analize krvi, rendgenski snimak ili skener – CT pluća, po potrebi i druge dijagnostičke metode.

Lečenje HOBP

Ciljevi lečenja HOBP-a su sledeći:

-olakšavanje simptoma, usporavanje napredovanja bolesti, poboljšanje fizičke kondicije, prevencija i terapija komplikacija.

Najvažniji lekovi u lečenju HOBP-a su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici-najbolje po biogramu, vakcina protiv sezonskog gripa, plućna rehabilitacija, terapija eventualnih komplikacija, po potrebi i kiseonična terapija.Bronhodilatatori su lekovi koji šire disajne puteve i utiču na zapaljenske procese. Koriste se lekove u obliku doznih aerosola tzv pumpica za inhalatornu terapiju. Te pumpice predstavljaju najkorisniji vid terapije jer se dejstvo leka ispoljava na mestu apliciranja i samo na oboleli organ. Potrebne su male doze lekova koje efikasno deluju na simptome, a mogućnost neželjenih efekat je znatno smanjena.

Bronhodilatatori mogu biti brzodelujući i dugodelujući.

Brzodelujući bronhodilatatori se upotrebljavaju za olakšavanje simptoma, imaju dejstvo četiri do šest sati i koriste se samo po potrebi. Dugodelujući bronhodilatatori deluju i do 24 sata, koriste se svakodnevno i predstavljaju najvažnije lekove za većinu pacijenata sa ovom bolešću. Inhalacioni kortikosteroidi su veoma važni lekovi u lečenju HOBP.

Veliki napredak u lečenju je dostupnost savremenih lekova koji predstavljaju kombinaciju dva ili tri inhalaciona leka u obliku jednog inhalera. Na taj način se lečenje znatno pojednostavljuje a rezultati lečenja popravljaju.

U Srbiji ima svih preparata koji se nalaze i na svetskom farmaceutskom tržištu, a mogu da ublaže simptome, održavaju bolest pod kontrolom i usporavaju njenu progresiju. Neki od tih preparata su pacijentima dostupni o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje uglavnom uz participaciju. Lečenje ovih pacijenata je jako skupo i mnogima teško dostupno. Iz tih razloga se često terapija prekida ili smanjuje. Kod težeg pogoršanja bolesti lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima sa intenzvnom terapijom uključujući i kiseoničnu terapiju kao i lečenje komplikacija bolesti.

Terminalna faza HOBP je hronična respiracijska insuficijencija- HRI Ovo stanje zahteva primenu intenzivne terapije, ali i stalne kiseonične potpore u bolničkim ili kućnim uslovima. Dugotrajna oksigeno terapija - DOT je u našoj zemlji regulisana više od 30 godina unazad preko RFZ-o, po strogim indikacijama i proceduri. Podrazumeva nabavku koncentratora kiseonika za kućnu upotrebu koji se koristi 10-16 sati dnevno i pod nadzorom lekara pulmologa.Jako je važna edukacija pacijenata i prevazilaženje predrasuda da su lekovi u obliku spreja "ono zadnje". Lekovi u obliku spreja -pumpice su prvi i osnovni, jer se aplikuju direktno na oboleli organ. Upotreba ovih lekova ne stvara naviku, već se radi o tome da je bolest progresivna i hronična i zahteva stalnu, redovnu i pravilnu upotrebu lekova.

Savet pacijentima

-obavezan prestanak pušenja, maksimalno izbegavanje zagušljivih prostorija, boravak u prirodi, vežbe disanja, regulisanje telesne težine, negovanje zdravog načina života, redovna kontrola lekara, po mogućstvu pulmologa, redovna i PRAVILNA upotreba terapije.

Najvažnija preventivna mera u borbi protiv ove bolesti je prestanak pušenja i smanjenje aerozagađenja.

Važno je i rano dijagnostikovanje bolesti, kao i adekvatno lečenje koje treba da bude dostupno svakom pacijentu.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Mehanizam

Zoran Živković [23.11.2022.]




Anketa

Hoće li Srbija proći u osminu finala Mundijala?

Rezultati

Video dana

Ima posla ko hoće da radi