Piše dr Plavšić: Svetski dan borbe protiv bolesti pluća

Opstrukcija u disajnim putevima je delimično reverzibilna (prolazna) ili potpuno ireverzibilna (neprolazna). U svetu i Srbiji se 15. novembra obeležava Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od ove bolesti boluje oko 50 miliona ljudi, a svake godine umre skoro 3 miliona obolelih osoba. Više od 90 odsto smrtnih slučajeva se dešava u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Zbog toga se HOBP naziva i "pučka bolest". Zadnjih godina ova bolest predstavlja četvrti vodeći uzrok smrti u svetu. Pored toga, uzrokuje i dugotrajnu onesposobljenost za rad i trajni invaliditet.
Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima oko 500.000 pacijenata koji boluju od HOBP, dok je kod 50.000 njih bolest u terminalnoj fazi. Poslednjih godina postoji jasan trend porasta oboljevanja i umiranja od HOBP-a. Razlog je prvenstveno zbog velikog broja građana koji puše cigarete a i zbog sve veće aerozagađenosti. Simptomi HOBP su: kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima, progresivan zamor, nedostatak daha, slabost i malaksalost.

U početku se simptomi javljaju samo kod fizičkog napora, npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija, pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja. U odmaklom stadijumu HOBP, otežano disanje i drugi simptomi mogu otežati obavljanje najosnovnijih aktivnosti. Čak i oblačenja i održavanja lične higijene za pacijenta može predstavljati eksteman napor.

Kašalj je najčešći i osnovni simptom, a izazvan je stvaranjem viška sputuma. Ovaj simptom je poznat kao "pušački kašalj" ali je problem što ga mnogi pušači smatraju "normalnim". Ako neko hronično kašlje, po tri meseca godišnje u dve uzastopne godine, a pušač je, treba da se javi lekaru i proveri stanje svojih pluća. Međutim, ne mora da znači da svaka osoba koja ima ove simptome ima HOBP jer i neke druge bolesti, kao npr srčana slabost, mogu dati slične simptome. Koliko će simptomi biti teški, zavisi od mere u kojoj su pluća oštećena. Ako bolesnik sa HOBP-om nastavi da puši cigarete, do oštećenja će doći brže nego ako prestane da puši.HOBP je progresivna, sistemska bolest, jer pored pluća zahvata i ostale sisteme i organe, pre svega srce. Zapaljenska komponenta se manifestuje i u mišićima, gde dovodi do njihove atrofije i gubitka mišićne mase, kao i gubitka u telesnoj težini, što može biti loš prognostički znak. Bolest često dovodi i do depresivnog stanja obolelog kao i do srčane slabosti. HOBP predstavlja i faktor rizika za nastanak zapaljenja pluća, karcinoma pluća, moždanog udara, a takođe i za oboljevanje od Covid 19.

U odmaklom stadijumu bolesti ovi pacijenti imaju plavičastu boje jezika, usana, lica i kože-cijanoza, zbog niskog nivoa kiseonika, a povećanja nivoa ugljen dioksida u krvi - hiperkapnija. Pacijenti često kasno postanu svesni težine svoje bolesti, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče i zaustave dalje oštećenje pluća. HOBP se danas efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas primenjuju.

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze gde su presudni podaci o pušenju ili velikoj izloženosti aerozagađenju na radnom mestu i životnoj sredini. Za postavljanje sigurne dijagnoze i utvrđivanje stepena HOBP koriste se : spirometrijski test, merenje saturacije krvi kiseonikom pomoću pulsnog oksimetra, gasne analize krvi, rendgenski snimak ili skener – CT pluća, po potrebi i druge dijagnostičke metode.

Lečenje HOBP

Ciljevi lečenja HOBP-a su sledeći:

-olakšavanje simptoma, usporavanje napredovanja bolesti, poboljšanje fizičke kondicije, prevencija i terapija komplikacija.

Najvažniji lekovi u lečenju HOBP-a su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici-najbolje po biogramu, vakcina protiv sezonskog gripa, plućna rehabilitacija, terapija eventualnih komplikacija, po potrebi i kiseonična terapija.Bronhodilatatori su lekovi koji šire disajne puteve i utiču na zapaljenske procese. Koriste se lekove u obliku doznih aerosola tzv pumpica za inhalatornu terapiju. Te pumpice predstavljaju najkorisniji vid terapije jer se dejstvo leka ispoljava na mestu apliciranja i samo na oboleli organ. Potrebne su male doze lekova koje efikasno deluju na simptome, a mogućnost neželjenih efekat je znatno smanjena.

Bronhodilatatori mogu biti brzodelujući i dugodelujući.

Brzodelujući bronhodilatatori se upotrebljavaju za olakšavanje simptoma, imaju dejstvo četiri do šest sati i koriste se samo po potrebi. Dugodelujući bronhodilatatori deluju i do 24 sata, koriste se svakodnevno i predstavljaju najvažnije lekove za većinu pacijenata sa ovom bolešću. Inhalacioni kortikosteroidi su veoma važni lekovi u lečenju HOBP.

Veliki napredak u lečenju je dostupnost savremenih lekova koji predstavljaju kombinaciju dva ili tri inhalaciona leka u obliku jednog inhalera. Na taj način se lečenje znatno pojednostavljuje a rezultati lečenja popravljaju.

U Srbiji ima svih preparata koji se nalaze i na svetskom farmaceutskom tržištu, a mogu da ublaže simptome, održavaju bolest pod kontrolom i usporavaju njenu progresiju. Neki od tih preparata su pacijentima dostupni o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje uglavnom uz participaciju. Lečenje ovih pacijenata je jako skupo i mnogima teško dostupno. Iz tih razloga se često terapija prekida ili smanjuje. Kod težeg pogoršanja bolesti lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima sa intenzvnom terapijom uključujući i kiseoničnu terapiju kao i lečenje komplikacija bolesti.

Terminalna faza HOBP je hronična respiracijska insuficijencija- HRI Ovo stanje zahteva primenu intenzivne terapije, ali i stalne kiseonične potpore u bolničkim ili kućnim uslovima. Dugotrajna oksigeno terapija - DOT je u našoj zemlji regulisana više od 30 godina unazad preko RFZ-o, po strogim indikacijama i proceduri. Podrazumeva nabavku koncentratora kiseonika za kućnu upotrebu koji se koristi 10-16 sati dnevno i pod nadzorom lekara pulmologa.Jako je važna edukacija pacijenata i prevazilaženje predrasuda da su lekovi u obliku spreja "ono zadnje". Lekovi u obliku spreja -pumpice su prvi i osnovni, jer se aplikuju direktno na oboleli organ. Upotreba ovih lekova ne stvara naviku, već se radi o tome da je bolest progresivna i hronična i zahteva stalnu, redovnu i pravilnu upotrebu lekova.

Savet pacijentima

-obavezan prestanak pušenja, maksimalno izbegavanje zagušljivih prostorija, boravak u prirodi, vežbe disanja, regulisanje telesne težine, negovanje zdravog načina života, redovna kontrola lekara, po mogućstvu pulmologa, redovna i PRAVILNA upotreba terapije.

Najvažnija preventivna mera u borbi protiv ove bolesti je prestanak pušenja i smanjenje aerozagađenja.

Važno je i rano dijagnostikovanje bolesti, kao i adekvatno lečenje koje treba da bude dostupno svakom pacijentu.