Zbog nestručnog rukovođenja EPS mora da uvozi struju

Navodi se da je dodatni problem što je struja na berzama zimi znatno skuplja, jer je njena potrošnja tada veća, a ove sezone njena cena će biti još "paprenija" nego inače zbog ekonomske krize nastale usled pandemije koronavirusa i rata u Ukrajini.

Razlog zbog koga EPS ne proizvodi dovoljno struje, kako objašnjava struka, treba tražiti u nestručnom rukovođenju preduzećem proteklih godina od strane partijskih kadrova, u periodu kada je direktor bio Milorad Grčić.

Kako navodi Demostat, otkrivke na povšinskim kopovima Rudarskog basena "Kolubara" nisu dobro pripremljene, usled toga se proizvodi znatno manje kvalitetnog uglja nego što je potrebno za potrebe Termoelektrane "Nikola Tesla", te je struje daleko manje nego što bi moglo da se proizvede.

S obzirom na to da dve trećine potreba za strujom Srbija podmiruje iz uglja, a da je krajem prošle godine zbog rđavog upravljanja EPS-om to državno preduzeće doživelo niz havarija, moralo je da uvozi struju što ga je koštalo čak 1,5 milijardi evra dosad. Očekuje se da će do kraja grejne sezone biti potrošeno još toliko novca u te svrhe. Zbog toga EPS trpi velike poslovne gubitke i opterećen je kreditima.

Najveći gubitnik u svemu tome su potrošači. Start grejne sezone 15. oktobra očekuju sa priličnom zebnjom da li će struje biti dovoljno i ako je ne bude, da li će se morati suočiti sa restrikcijama, navodi sajt.

Naime, veliko je pitanje da li će tokom zime EPS imati dovoljno novca za kupovinu nedostajućih količina struje iz inostranstva kao i da li će raspoložive električne energije za kupovinu uopšte biti dovoljno usled negativnih efekata energetske krize sa kojom je suočena Evropa pa i ceo svet.

Takođe, poznato je da se zbog siromaštva, jer je cena struje u Srbiji zbog niskog standarda i dalje socijalna kategorija, kao i zato što njihova domaćinstva nemaju tehničku mogućnost da se priključe na centralno grejanje ili gasovodnu mrežu, veliki broj građana greje na struju. To u znatnoj meri povećava potrošnju i sve to može da dovede do restrikcija i to u toku hladnih zimskih dana.

Postoji i bojazan da će, poput onog što se desilo u protekloj grejnoj sezoni, usled nedovoljne proizvodnje struje iz termoelektrana, zbog nedostatka uglja, biti potrebno da se električna energija dobija iz termoelektrana - toplana koje rade na gas, što može da dovede do toga da ostanemo i bez dovoljnih količina "plavog energenta".

Upravo je to razlog što nadležni od potrošača u Srbiji očekuju da štede struju a onima koji su spremni da to čine nude popuste. Mera štednje jeste jedan od načina da se Srbija zaštiti od energetske krize tokom grejne sezone ali stiče se utisak da bez obzira što nadležni ističu da time na adekvatan način štite potrošače ipak nisu preduzeli sve što im je bilo na raspolaganju kako bi građanima olakšali egzistenciju tokom zime, ukazao je Demostat.