Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: NIN ]

27. 09. 2022. 07:00 9

Кad je teško - kredit

Zbog čega nas vest da se Srbija zadužila za milijardu dolara po izuzetno povoljnim uslovima uopšte ne bi trebalo toliko da raduje? Šta se to promenilo pa ni Arapi više svojoj braći ne nude kamatu kakvu su nudili pre osam godina?

Tačno je, kao što kaže ministar finansija Siniša Mali, da je kamatna stopa od tri odsto, koliko je Srbija izdejstvovala za najavljenu pozajmicu jedne milijarde dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata, u ovom trenutku nezamisliva, jer se kamate na tržištu kreću oko sedam ili 7,5 odsto.

U pravu je i kada kaže da bi alternativa ovom kreditu, uzetom od "arapske braće" bila daleko skuplja, a činjenica je i da u vesti o novoj pozajmici nema ničeg senzacionalnog, jer već godinama Srbiji je, da bi finansirala budžetski deficit i izmirivala ranije obaveze, potrebno nekoliko milijardi evra godišnje i ovakav kredit samo je još jedan preduzeti korak ka realizaciji tih planova.

Drugi par rukava je što srpske vlasti imaju manir da ekonomsku sliku crtaju idealnom, a budžetsku kasu takvom da novac iz nje preliva, pa se onda javnost zapita čemu odjednom pozajmica kada nam je koliko juče plasirano da je sve u savršenom redu.

Zbog čega onda i uprkos nezamislivo povoljnoj kamati na pomenuti kredit ovo zaduživanje ne bi trebalo da nas raduje? Šta je sporno u vezi sa kreditom dobijenim od UAE? Ima li ovo zaduživanje i svoje naličje i govori li nam da u srpskim javnim finansijama situacija, ipak, nije onakva kakvom je predstavljaju predstavnici države, saopštavajući građanima, primera radi, vest kako je u budžetu za prvih sedam meseci ostvaren suficit? Jer, ako je tačno ono što navodi Mali s početka ovog teksta, jednako je tačno i nešto drugo - ono što je nama nezamislivo jeftino, nekim zemljama iz našeg okruženja je regularna cena zaduživanja na tržištu, a ne velikodušnost arapskih prijatelja.

Analizirajući isključivo kamatnu stopu dogovorenu sa UAE, sagovornici NIN-a redom će se složiti sa ministrom finansija da je ona izuzetno povoljna za sadašnje tržišne prilike.
Slobodan Minić, ekonomista Fiskalnog saveta, kaže za NIN da je loša vest zapravo činjenica da se tržišne prilike za Srbiju i neke zemlje poput nje pogoršavaju i da se slika koju o nama i našem kapacitetu da se zadužujemo imaju investitori drastično promenila u poređenju sa ranijim godinama.

Činjenica je da su se promenile i međunarodne okolnosti, odnosno da je inflacija koja pritiska gotovo ceo svet okončala eru jeftinog novca i primorala vodeće svetske centralne banke da povećavaju kamatne stope, ali Minić navodi da su kamatne stope po kojima se Srbija može trenutno zadužiti na finansijskom tržištu porasle više nego što je njihova cena za nama slične zemlje u okruženju.

- Suština je da se Srbija nakon godina povoljnog zaduživanja vraća opet u rizičnu zonu i za nju su kamatne stope sada znatno više. Poređenja radi, na početku pandemije mi smo se zaduživali po istoj ili sličnoj kamatnoj stopi kao i druge zemlje ovog dela Evrope, dok je danas situacija bitno drugačija, pa je za nas kamatna stopa između šest ili sedam odsto, a za Hrvatsku je tri. Ako izuzmemo Rumuniju i Mađarsku, kamata za zemlje Centralne i Istočne Evrope, pogotovo one u evrozoni su između dva i tri odsto, a nama šest ili sedam - objašnjava Minić dodajući da kada uporedite trošak zaduživanja Srbije sada i u nekim ranijim vremenima, takođe je primetno ozbiljno pogoršanje situacije.

- Činjenica je da smo na početku pandemije emitovali evroobveznice sa kamatnom stopom od dva odsto, a danas je to šest. Takođe, činjenica je i da smo od UAE i 2014. uzeli kredit i da je tada kamata bila dva, a ne tri odsto, dok je prosečna cena zaduživanja na tržištu bila na sadašnjem nivou, dakle oko šest - kaže sagovornik iz Fiskalnog saveta.

I ekonomista Vladimir Vučković, predavač Mokrogorske škole menadžmenta, poredeći sadašnju sa kamatnom stopom iz 2014, konstatuje da su nam i UAE povećali cenu zaduživanja za jedan procentni poen, a u stvari za 50 odsto i ističe da bi to mogla biti posledica činjenice da je Srbija, u međuvremenu, pokvarila makroekonomske performanse.

Osim situacije na globalnom tržištu kapitala, unutrašnje razloge zbog kojih postajemo rizičniji investitorima trebalo bi tražiti u činjenici da nam je tokom pandemije javni dug porastao i da smo trošeći na često neracionalne i neselektivne pakete pomoći privredi i građanima, za poslednje tri godine značajno povećali budžetski deficit.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 9

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Kako raste BDP

Zoran Živković [07.12.2022.]




Anketa

Ko treba da dobije petu nacionalnu frekvenciju?

Rezultati

Video dana

Patrolne šape