Potrošačka korpa za 10.000 veća od prosečne plate

Ipak, u publikaciji se navodi da to predstavlja blago poboljšanje u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, kada je bilo potrebno izdvojiti 1,14 prosečnih plata za potrošačku korpu.

Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,59 prosečne zarade, odnosno oko 42.400 dinara i to je nepromenjeno u odnosu na prethodni kvartal.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, nominalno je viša za 13,4 odsto, a realno za 4,3 odsto. U odnosu na četvrti kvartal 2021. godine nominalno je viša za tri odsto, a realno za 0,6 odsto, piše Nova ekonomija.

Posmatrano po gradovima, u prvom kvartalu 2022. godine kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd (0,94), Novi Sad (1,07), Кragujevac (1,10) i Niš (1,11), dok su u ostalim gradovima prosečne zarade pokrivale minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava.

Rast stope nezaposlenosti

U prva tri meseca u Srbiji je bilo zaposleno 2,9 miliona, a nezaposleno je bilo 341.000 ljudi, dok je van radne snage bilo 2,6 miliona ljudi starijih od 15 godina.

Stopa nezaposlenosti iznosi 10,6 odsto i za 0,8 procenata je viša u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, broj nezaposlenih u odnosu na isti period povećan je za 24.700, a broj ljudi van radne snage veći je za 5.900.

Najnovija stopa nezaposlenosti, u poređenju sa poslednjim kvartalom 2021. godine, beleži rast u svim regionima.

Tako je u Beogradskom regionu sa osam porasla na 8,6 odsto, Vojvodini sa 8,8 na 9,7 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji sa 10,7 na 11,6 odsto, a u Regionu Južne i Istočne Srbije sa 12,2 na 13,2 odsto.

Posmatrano po sektorima, najveće učešće broja zaposlenih u prvom kvartalu 2022. godine zabeleženo je u uslužnom sektoru (56,1 odsto), zatim u industriji (23,2 odsto) i poljoprivredi (15,2 odsto), a najmanje u građevinarstvu (5,6 odsto).

U poređenju sa prethodnim kvartalom, neznatan pad učešća zaposlenih zabeležen je jedino u sektoru industrije (sa 23,5 odsto na 23,2 odsto), dok je u sektorima usluge (sa 55,9 odsto na 56,1 odsto) i građevinarstvu (sa 5,4 odsto na 5,6 odsto), zabeležen rast broja zaposlenih, dok je u sektoru poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo učešće nepromenjeno.

U međugodišnjoj periodici (I kvartal 2022 ‒ I kvartal 2021), pad udela zaposlenih beleži jedino sektor industrije (sa 24,6 odsto na 23,2 odsto), nasuprot ostalim sektorima koji uglavnom beleže rast, pri čemu prednjači sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (sa 13,8 na 15,2 odsto).