Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: Danas ]

13. 05. 2022. 23:10 2

Svako 12. domaćinstvo neće moći da plaća struju

Struja će da poskupi, ne zna se kad i koliko, ali se zna da će je pratiti nova uredba o zaštićenom kupcu kojom će na taj status moći da računa gotovo 200.000 domaćinstava umesto 61.401 koliko ih je, prema podacima EPS-a, bilo u martu.

Da li taj skok broja subvencionisanih potrošača sugeriše i visinu novih cena, teško je prognozirati, jer se spekulacije o tome koliko će biti uvećani računi kreću od 10 ili 15 do 30 odsto za stanovništvo i do čak 70 odsto za privredu. Uz to, jasno je da će poskupljenje energije izazvati lančanu reakciju i najviše pogoditi potrošačku korpu čija vrednost takođe ulazi u obzir kada se određuje minimum prihoda domaćinstva koje se prijavljuje za olakšice u plaćanju struje.

Novina kod najavljene uredbe, koja je u postupku usvajanja, jeste da će kad se utvrdi da neko ima status povlašćenog kupca za električnu energiju, to pravo moći automatski da ostvari i za toplotnu energiju.

- Navedena Uredba je zasnovana na vrednosti potrošačke korpe i njene strukture, koju obračunava Republički zavod za statistiku - kažu za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike i dodaju da su stručnjaci Svetske banke procenili kako će se broj korisnika pomoći – krajnjih kupaca, povećati na oko 191.000.

Da li će svi koji imaju pravo na povlašćenu cenu energije iskoristiti tu mogućnost neizvesno je jer i do sada mnogi ili nisu znali ili su se zaglavili u birokratskim preprekama. Naime, samo po osnovu primanja socijalne pomoći, što je jedan od kriterijuma, pravo na povlastice trebalo bi da ima više od 250.000 ljudi, dok prema zvaničnim podacima, iz prihoda koje ostvaruju, svoje osnovne potrebe ne može da zadovolji pola miliona građana Srbije ili 7,2 odsto stanovništva.

Dodatno, u riziku od siromaštva nalazi se 1,8 miliona, a čak dve trećine građana ima subjektivni osećaj siromaštva. Uz sve to, broj korisnika pomoći kod plaćanja računa za energiju poslednjih godina opada, pa ih je, na primer, 2019. bilo oko 75.000, naredne se broj spustio na 72.694, u 2021. je dodatno pao do 68.129 da bi se do marta ove godine smanjio za još gotovo 7.000 a njihova prosečna mesečna potrošnja, prema podacima EPS-a, kreće se oko 469 kilovata. Povlastice za potrošnju gasa koristilo je oko 60-ak građana. U Srbiji, inače, ima 2.487.886 domaćinstava po poslednjem popisu iz 2011. godine, ali je taj broj od tada izvesno smanjen.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković ukazuje da je već sada i kod nas i u Evropskoj uniji sve poskupelo, od hrane do troškova stanovanja, komunalija, ali da u EU postoji drugačiji pristup rešavanju socijalnih problema.

- Te cene nastavljaju da rastu, a najviše pogađaju ljude sa skromnijim primanjima jer dominiraju u njihovoj potrošnji. Ali, ugledni ekonomisti iz EU smatraju da je bolje tim ljudima davati neku novčanu pomoć, jer će se onda sami truditi kako da uštede i na čemu, a ukoliko im se, na primer, omogući jeftinija struja, oni će je više trošiti, što nije smisao pomoći jer će time dodatno da se "pogura" tražnja, odnosno izazvaće novi ciklus poskupljenja. Zato se kao mera zaštite standarda, smatra da je bolje dati paušalne novčane naknade, koje nisu ciljane za nešto konkretno nego omogućavaju raspodelu troškova. Kod nas, međutim, država nema nikakve procene, ne zna se ni ko će dobiti pomoć ni kako će dokazivati svoje pravo na nju, a inače se mere daju neselektivno, čak se subvencionišu i skupi automobili pa se dešava da pomoć iz državne kase dobiju najbogatiji - navodi Žarkovićeva.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Aleksandra Anić kaže da je svaka pomoć siromašnima dobrodošla ali da subvencije za grejanje i električnu energiju prima relativno mali broj domaćinstava i da one ne mogu da smanje stepen siromaštva tim pre što se pomoć ne ostvaruje u novcu već u potrošnji određene količine kilovata ili kubika ako je gas u pitanju.

- Svakako je dobro da se poveća obuhvat, jer su generalno ti naši transferi niski i imaju jako veliku grešku isključenosti, odnosno ne obuhvataju značajan broj siromašnih lica. Naime, država je u poslednjih 20, 30 godina pokušavala samo da smanji broj korisnika novčane pomoći, a s druge je klasična priča "fali ti jedan papir" jer ako samo po jednom kriterijumu ne ispunjavaju uslove, neće dobiti pomoć iako su siromašni - kaže Anićeva.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Tačka susreta

Zoran Živković [25.05.2022.]




Anketa

Kako ćete da se hladite tokom leta?

Rezultati

Video dana

Pas obožava sladoled