Bez prava na godišnji: U kovid sisteme slali i medicinare sa hroničnim bolestima

Ovo je pokazalo istraživanje "Prava zdravstevnih radnika tokom pandemije COVID-19 u Srbiji". Tokom ovog perioda medicinari su radili nedozvoljeno dugačke smene, a često im je bilo ograničeno pravo za korišćenje dnevnog i godišnjeg odmora, kao i pravo na bolovanje, prenosi Nova ekonomija.

Trećina zdravstvenih radnika koji su popunili upitnik i koji su radili u kovid sistemu boluju od hroničnih bolesti koje su faktor rizika za teži oblik korone, a njih 13 odsto su samohrani roditelji.
Ipak, njih 90 odsto odgovorilo je da ih niko od nadređenih nije pitao o ovim činjenicama pre nego što su ih uputili na rad u kovid sistemu, pokazuje istraživanje koje su radili Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i farmaceuta (SLF).

- Dešavalo se da su oba roditelja zdravstveni radnici i da su oboje upućivani u kvoid sistem bez da se iko pitao gde ce ta deca - rekla je jedna od autorki istraživanja Gorica Đokić iz SLF, prenosi Nova ekonomija.

Čak 80 odsto zdravstvenih radnika koji su poslati u kovid sistem nisu znali koliko će tamo raditi jer im tako nešto nije eksplicitno rečeno, a isti broj nije imao mogućnost žalbe na odluku poslodavca. Petina medicinara je odgovorila da im je ukazano da će, ukoliko ne postupe po ovoj odluci dobiti otkaz, a deset odsto njih poznaje kolegu ili koleginicu koji su dobili otkaz jer su odbili da rade u kovid sistemu.

Pravnica Marina Mijatović, koja je takođe jedna od autorki studije, objašnjava da su u toku pandemije menjani propisi kojima se uređuje rad u zdravstvenim ustanovama, kao i da su donošeni novi, uglavnom podzakonski, akti. Veliki broj novih i izmenjenih propisa dovodi do pravne nesigurnosti, objašnjava ona.

- Česte izmene su dovele do opšte konfuzije i niko od građana nije bio siguran koja su mu prava, a koje su mu obaveze - rekla je Mijatović.

Dodaje i da su instrukcije koje su slate zdrasvtvenim ustanovama često bile nejasne, a da pravne službe u ustanovama nisu komunicirale sa zaposlenima kako bi im pojasnile nove propise.

- Nemamo nijedan primer da je postojala saradnja između pravne sluzbe i zdravstvenih radnika - kaže Mijatović.

Takođe, trećina medicinara je radilo u zaštitnoj opremi u smenama dužim od osam sati, a nisu ni svi koristili pravo na bolovanje.

- Često su zdravstveni radnici odlučivali da ne koriste bolovanje, a nekada im je bilo i zabranjivano da koriste bolovanje - istakla je Mijatović.