Na Tari raste broj nelegalnih objekata

Uprava tog parka godinama poziva državne institucije da reaguju na prijave protiv vlasnika takvih objekata i da efikasnije primenuju zakone ali, kako se broj bespravnih kuća povećava, na takve apele nema baš preterano brze i efikasne reakcije.

Danasu je u upravi JP Tara, koje gazduje istoimenim nacionalnim parkom, rečeno je tokom 2018. godne, na području Parka registrovano pet, godinu kasnije devet, a 2020. godine čak 46 nelegalnih objekata. U prošloj godini rendžeri i služba nadzora su evidentirali 16, a od početka ove godine još šest novih nelegalnih objekata.

- To su 82 nelegalna objekta od kojih je za 60 donesena rešenja o rušenju. Za poslednje tri godine je podneto 26 prijava, a pravosnažno je presuđeno u 23 slučaja - kaže za Danas Ranko Milanović, rukovodilac Službe informisanja, prezentacije i turizma u NP Tara.

Vlasnicima takvih objekata, dodaje, sudovi izriči novčane kazne od 20.000 do 200.000 dinara, kao i zatvorske kazne, uslovno na šest meseci do jedne godine.

On objašnjava da opštinska ili republička građevinska inspekcija, čije se nadležnosti prepliću, najpre, izdaju rešenja o vraćanju parcele u pređašnje stanje, a potom, ukoliko investitor to ne učini, nalaže se rušenje, za šta je, kaže, potrebno vreme da opštinska administracija raspiše tender.

- Ipak, u NP Tara nije srušen nijedan takav objekat - ističe naš sagovornik i objašnjava da rendžeri pišu zapisnike o nelegalnim objektima, dostavljaju ih inspekcijama koja protiv vlasnika podnosi prijave tužilaštvu, nakon čega sud donosi presude.

Vlasnici se dovijaju se da zaobiđu određene procedure i da lakše dođu do građevinskih dozvola na lokacijama na kojima je gradnja dozvoljena, pa se fiktivno prijavljuju na adrese na Tari ili registruju svije posede kao poljoprivredna gazdinstava.

Povećanju nelegalne gradnje, dodaje, doprinela je epidemija virusa korona, posebno 2020. godine kada je u NP Tara registrovano čak 46 takvih objekata.

- Tara je te godine bila preplavljena turistima i njihov broj je bio tri do četiri puta veći od normalnih okolnosti. To je dovelo i do većeg interesovanja za kupovinu nekretnina i placeva, a time i nelegalne gradnje - ističe Milanović.

Među takvim "graditeljima“ su i oni koji su predali zahteve za dozvole, ali nisu sačekali da ih dobiju, nego su započeli gradnju.

- S druge strane - dodaje sagovornik - veliki je broj i bahatih, koji smatraju da će na kraju uspeti da legalizuju takvu gradnju.

Bilo je slučajeva, objašnjava, da je sud odlučio da se objekat sruši, potom je vlasnik uložio žalbu koja je odbijena, nakon čega je usledila osuđujuća pravosnažna presuda, a vlasnik je podneo zahtev za ozakonjenje.

- Neverovanto je to što je, nakon svega, ministarstvo, čiji inspektor je izdao rešenje o rušenju, tražilo od nas da se izjasnimo o statusu tog objekta, iako smo sačinili zapisnik o njegovoj nelegalnoj gradnji - kaže Milanović.

Na pitanje kako sprečiti i zaustaviti takvu vrstu gradnje u zaštićenim područjima, on navodi da "postoje zakoni i planska dokumenta koja su izrađena na osnovu tih zakona i da sve to striktno treba poštovati“.

- Ako je gradnja zabranjena, onda je to tako, a ako se donese rešenje o rušenju onda rušenje treba sprovesti - poručuje Ranko Milanović.