BCLjP: Pokrenućemo postupak pred Evropskim sudom zbog državljanina Bahreina

“Ja se nadam da će Evropski sud (za ljudska prava) kad se postupak završi… utvrditi da je povređen član 3 Konvencije o ljudskim pravima”, rekla je Tošković u emisiji Iza vesti na N1.

Ona je istakla da se nikada nije desilo da se Srbija oglušila na pravno obavezujuću odluku Evropskog suda za ljudska prava, koji je tražio da se Srbija suzdrži od izručenja do 25. februara.

Tošković veruje da ovaj i drugi slučajevi imaju političku konotaciju, i ocenjuje “neverovatnim” da je privremena mera izrečena u petak, a da je Ali izručen u ponedeljak ujutru.

“Nekome se tu jako žurilo”, rekla je ona.

Ahmed Džafar Mohamed Ali je osuđen u odsustvu na tri doživotne kazne i dodatnih deset godina zatvora zbog "dela u vezi sa terorizmom počinjenih između 2012. i 2015. godine".

Evropski sud za ljudska prava je zatražio od Srbije da obustavi ekstradiciju do 25. februara, kako bi mu dala vremena da ispita "moguće rizike od torture", ali ga je Srbija bez obzira na to izručila.

Tošković kaže da BCLjP, kao punomoćnici Mohameda Alija, još nisu dobili informaciju da li je država odgovorila bilo šta sudu u Strazburu.

Ona podseća da je državljanin Bahreina izbegao iz svoje zemlje još 2011. i da je pokušao da traži azil objašnjavajući da se plaši za svoj i život svoje porodice.

“Na tu njegovu nameru se naše institucije apsolutno nisu osvrnule”, kaže Tošković.

Na pitanje da li se može kosntatovati da je država Srbija možda poslala u smrt jedno ljudsko biće koje je tražilo zaštitu, odgovara da to može da se ispostavi sasvim tačno.

Kaže da je BCLjP u kontaktu sa jednom bahreinskom organizacijom koja ih je obavestila da sada nema mogućnosti za bilo kakvim nadzorom onoga što se dešava Mohamed Aliju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je u poseti Bahreinu pre manje od godinu dana, a sa tom državom je potpisan i memorandum o političkoj saradnji. Upitana da li razlog za ovo izručenje treba tražiti u odnosu Srbije i Bahreina, Tošković kaže da “sigurno postoji jedan politički uticaj”, ali da je malo verovatno da će se detalji o tome “ikada javno saznati”.

Podseća i na slučaj kurdskog aktiviste i državljanina Turske, Dževdeta Ajaza, kog je Srbija 2017. godine izručila uprkos izrečenoj meri Komiteta UN protiv torture.

Nije bilo takvih slučajeva kao što su ova dva – da su izrečene privrmene mere dva različita tela, a da se Srbija o to potpuno oglušila, kaže Tošković.

Ona objašnjava da ne samo međunarodne konvencije, nego i Ustav i zakoni Srbije kažu da država ne sme da izruči čoveka kome preti nečovečno postupanje, mučenje ili ubistvo, čak i ako se ispostavi da je terorista.

Ako ne poštujemo ono što smo se sami obavezali, šta onda kao građani možemo da očekujemo, pita Tošković i podseća na slučajeve policijske torture na julskim protestima 2020. godine, kao i na prijave protiv ljudi koji su učestvovali na poslednjim ekološkim protestima.