Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: Danas ]

26. 01. 2022. 16:10 8

Gde je stao Rio Tinto, nastavlja nova australijska kompanija

Premijerka je pogrešila. Nije tačno da je ukidanjem Prostornog plana posebne namene stavljena tačka na istraživanja litijuma i bora. Istina je da poništavanjem tog dokumenta Rio Sava Eksplorejšn, ćerka firma Rio Tinta, ne može da računa na razvoj projekta Jadar kod Loznice, ali sudeći po reagovanju pravnika, i to može za koji mesec da se promeni.

Istina je i da Rio Sava više nema dozvole za istraživanje tog područja, ali je propušteno da se kaže kako im te dozvole nisu potrebne, jer su rezerve rude na njihovom polju već overene.

Istina je i da verovatno niko nije tražio nove dozvole, ali je premijerka propustila da kaže kako ih neke kompanije već imaju, za litijum, bor i druge metale koje istražuju po Srbiji. A baš na polje određeno projektom "Jadar" naslanja se oblast Jadar Sever sa još dve lokacije u neposrednoj blizini, za koje istražna prava ima firma Asena Investments, osnovana u junu 2020. u domaćem vlasništvu, ali je u novembru prošle godine prodata zajedno sa dozvolama australijskom Volt Risorsizu.

Spekuliše se da je promena vlasništva bila planirana u startu i da je domaća firma bila u početku samo paravan kojim je trebalo obezbediti dozvole , a da se ne privuče previše pažnje javnosti, već iziritiranoj planovima australijskog Rio Tinta, piše Danas.

Bušotine na te tri lokacije, na površini većoj od 290 kvadratnih kilometara, očekuju se od jeseni ove godine, taman posle izbora. Ako se nešto ne promeni. Asena je u martu prošle godine dobila i pravo na istraživanje bakra, zlata, srebra i prateće asocijacije elemenata na području Donje Mutnice kod Paraćina.

Rude litijuma i borita istražuju još kanadska Euro Lithium Balkan, koja je u Srbiji osnovana 2015. a radi na poljima u okolini Valjeva, kao i australijska Balkan Istraživanja koja od 2016. otvara bušotine na nekoliko polja kod Kosjerića, Požege, Jagodine i Rekovca.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno geološka istraživanja u Srbiji vrši ukupno 65 domaćih i 21 strana kompanija.

Aktuelno je 175 istražnih polja od čega 116 radi na istraživanju metaličnih mineralnih sirovina - zlata, bakra, olova i cinka sa pratećim elementima, kao i bora i litijuma.

Energetskim mineralnim sirovinama bave se dva istraživanja, a 57 se bavi nemetaličnim mineralnim sirovinama, navode u Ministarstvu.

Jedinstven spisak dozvola za istraživanje ruda ne postoji ili nije dostupan, ali je do okvirnih podataka moguće doći "peške", preko Geografsko informacionog sistema (GIS).

Iz karte na kojoj su obeležena istražna polja, vidljivo je da se u Vojvodini uglavnom otvaraju bušotine u potrazi za naftom i prirodnim gasom, a nosioci posla su NIS ili Naftagas.

Takođe, domaća preduzeća uglavnom se bave istraživanjem rezervi pijaće i mineralne vode ili minerala iz opisa njihovog posla, na osnovu višedecenijskih dozvola.

Takva polja imaju Magnohrom, EPS i većina rudnika, uključujući novog vlasnika RTB Bora, Serbia Zijing Mining.

Ako se isključe firme sa dugogodišnjim istražnim i eksploatacionim pravima, ostaje nekih tridesetak novih kompanija koje su dobile dozvole za otvaranje bušotina u potrazi za dragocenim metalima, od srebra, zlata i bakra, do litijuma, bora, gvožđa, olova, cinka, molibdena…

Od tih firmi samo je sedam domaćih, a strane dolaze sa kapitalom iz Kanade, Australije, Velike Britanije, SAD, Kine kao i Holandije, Malte ili Britanskih Devičanskih Ostrva. Zanimljivo je da su u nekoliko slučajeva, kineski državljani na čelu srpskog ogranka firme osnovane na of šor destinacijama.

Na kraju, na kritike da je naše rudno bogatstvo prepušteno u ruke stranaca, premijerka odgovara da sadašnja vlast "nije ni luk jela ni luk mirisala" jer je Zakon o rudarstvu, izmenama iz 2006. godine omogućio firmama koje na osnovu dozvola za istraživanje overe rudne rezerve, da dobiju i pravo na eksploataciju bez javnog nadmetanja.

Činjenica je, međutim, da bušotine sve učestalije niču u poslednjih deset godina, a od trke za metalima nisu pošteđena ni zaštićena područja.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 8

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Tačka susreta

Zoran Živković [25.05.2022.]




Anketa

Kako ćete da se hladite tokom leta?

Rezultati

Video dana

70 konja