"Sto po sto evra - dug od 1,8 milijardi, sami ćemo vraćati"

- Taj novac će isti ti građani sutra vraćati iz poreza, naravno s kamatom - kaže Danko Brčerević, ukazujući da postoji primetna šteta koju domaća ekonomija trpi zbog ovakvih neselektivnih isplata kroz neodgovornu i opasnu ekonomsku politiku. A to je povećanje javnog duga i - podgrevanje inflacije.

Novac koji su građani dobili od države kao vid pomoći u pandemiji koštaće nas skoro 1,8 milijardi evra što su za Srbiju, prema rečima Danka Brčerevića, glavnog ekonomiste Fiskalnog saveta - ogromna sredstva.

- Od toga je u prethodne dve godine za neselektivna davanja stanovništvu već potrošeno skoro 1,4 milijarde evra što je bio trošak podele 100 evra svim punoletnim građanima u 2020. i daljih isplata novca u nekoliko rata tokom 2021. uz dopunska davanja za penzionere - navodi sagovornik portala N1.

Vlada da prestane sa opasnom ekonomskom politikom

Sada se u 2022. godini, preko toga, planira dodatnih 400 miliona evra.

- Konkretnije, isplata 100 evra svim građanima Srbije koji imaju između 16 i 29 godina koštaće nas u 2022. oko 100 miliona evra, a 20.000 dinara svim penzionerima je trošak od skoro 300 miliona evra. Fiskalni savet je u više navrata ovakva neselektivna davanja ocenio kao neodgovornu i opasnu ekonomsku politiku i preporučivali smo Vladi da s tim prestane - ističe Brčerević.

On navodi da je, sem prividne ekonomske koristi koju građani osećaju kad podignu taj novac, ekonomski teško naći šire dobitke od ovakvih mera.

- Problem siromaštva u Srbiji je trajan i duboko ukorenjen i ne može se rešavati jednokratnim i proizvoljnim davanjima, a naročito ne tako što se sredstva daju ne samo onima kojima je pomoć potrebna već i onima kojim objektivno nije.

Fiskalni savet je prošle godine takođe analizirao eventualne efekte ovakvih mera na ubrzanje privrednog rasta i povećanje poreskih prihoda i rezultati tih analiza pokazuju da je i ovde uticaj minimalan.

- Dakle, nije tačna tvrdnja da će se sredstva koja se građanima daju vratiti u budžet kroz povećanu naplatu poreza. Takav perpetuum mobile u ekonomiji ne postoji. S druge strane, postoji primetna šteta koju domaća ekonomija trpi zbog ovakvih isplata koja se vidi u povećanju javnog duga koji je još krajem 2021. premašio 30 milijardi evra i u podgrevanju inflacije - upozorava Danko Brčerević.

Država novca nema

Novac za davanje novčane pomoći se, navodi on, obezbeđuje zaduživanjem zemlje.

- To je jedan od većih problema ovog učestalog deljenja novca stanovništvu. Budžet Srbije je od izbijanja krize u 2020. u minusu, a to znači da država novca nema. Poreski obveznici Srbije zato moraju prvo da se zaduže da bi im se sredstva uopšte isplatila. Zato i kažem da je ekonomska korist koju građani osećaju kad od države dobiju 100 evra ili penzioneri 20.000 dinara samo prividna. Taj novac će isti ti građani sutra vraćati iz poreza, naravno s kamatom - upozorava Danko Brčerević.

Pritom, dodaje, dug od pomenutih 1,8 milijardi evra nije napravljen da bi se rešio neki od strukturnih problema zemlje ili da bi se izgradilo nešto korisno, već za jednokratnu potrošnju od koje nećemo imati trajnu korist.

- Za taj novac mogla su se na primer izgraditi dva Moravska koridora, a čitav tekući projekat izgradnje i rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji ukupno košta 430 miliona evra, dakle četiri puta manje od ovih isplata. Da ne pominjem da su mogli da se naprave ogromni pomaci u smanjenju velikog ekološkog zagađenja ili u socijalnoj zaštiti da su sredstva racionalnije potrošena samo na materijalno najugroženije građane.