Unapređen tužilac koji je Lečića spasao istrage za silovanje

Nakon što su okončani izbori šefova u oko 30-ak javnih tužilaštva u zemlji, usledila su i kadriranja među njihovim zamenicima. Dok su neki zaslužno unapređeni, drugi su mahom politički uzdignuti, a treći srozani. Očekivano, najviše preletanja rezervisano je za beogradska tužilaštva, a gotovo sva imena koja će biti unapređena poznata su javnosti iz postupanja u veoma "zanimljivim" predmetima.

Među "nagrađenim" je i Aleksandar Isailović, zamenik iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji će od marta zaseti u kabinet u Ustaničkoj ulici, gde je sedište Tužilaštva za organizovani kriminal. Isailović je često, gotovo neizostavno, zastupao optužnice u postupcima koje su pratile brojne kontroverze. Poslednji takav bio je onaj u slučaju Lečić-Štajnfled, koji je okončan njegovom odlukom da protiv glumca ne pokreće istragu za silovanje zbog nedostatka dokaza.

Ova odluka naišla je na oštru kritiku javnosti koja je osporila Isailoviću to što nije iscrpeo sve mogućnosti za prikupljanje dokaza, što je naposletku potvrdila i glumica Danijerla Štajnfeld. Isailoviću je spočitano to što nije saslušao sve svedoke koje su zastupnici glumice predložili, već je ispitivao i uzimao u obzir izjave svedoka koji nisu mogli da imaju nesposredna saznanja o događaju, a pride su sami dolazili u policiju kako bi dali iskaz.

Sve to je pokrenulo lavinu negativnih komentara na račun glumca Branislava Lečića, ali i stvorilo utisak da uživa zaštitu vrha države, što je on pokušao da opovrgne javnim spontanim nastupima, ali u prorežimskim medijima. Ostalima, na adresu su počele da pristižu serije sudskih tužbi, sve dok ga u medijsku ilegalu nije oterao impozantan broj predstavnika sveta kulture, kako iz Srbije tako i iz čitavog regiona, koji su javno zauzeli stranu Danijele Štajnfeld i bojkotovali svako njegovo javno pojavljivanje i angažovanje.

Pre slučaja Lečić, tužilac Isailović zastupao je optužnicu u slučaju "ubistva na šinama", to jest likvidacije Vlastimira Miloševića u Ulici 27. marta, a za koje su najpre bili uhapšeni i osumnjičeni Veljko Belivuk i Marko Miljković. Tokom Isailovićeve istrage početni dokazi su počeli da se osipaju da bi na njenom kraju rezultirali optužnicom protiv dvojice uhapšenih za neuporedivo blaže krivično delo.

Na kraju nije opstalo ni to, već su i Belivuk i Miljković oslobođeni krivice. Inače, ovaj predmet našao se u žiži javnosti opet pre nekoliko meseci, kada je uhapšena bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović. Ona je optužena upravo zbog osipanja Isailovićevih dokaza iz tog predmeta, ali do danas niko nije objasnio zašto je za to moralo da prođe skoro punih pet godina.

Ovo nije bio jedini put da se Isailović nađe u kontaktu sa slučajem u kom se direktno ili indirektno pominje Belivuk. Jedan od predmeta koje je takođe vodio u Višem tužilaštvu bio je slučaj ubistva Aleksandra Halabrina, a za čiju se likvidaciju upravo u javnosti vezuje klan Belivuk- Miljković.

Telo Halabrina je pronađeno u plitkom grobu u Sopotu pre dve godine, i to je zapravo jedino što njegovu smrt razlikuje od svih ostalih koji se pripisuju Belivuku. Do danas je ostalo nejasno zašto ovaj predmet nije deo postupka koji treba da otpočne pred Specijalnim sudom protiv Belivukove grupe, a majka ubijenog mladića Mara Halabrin više puta je zajedno sa svojim advokatom zamerila tužiocu Isailoviću način na koji je vodio istragu ubistva njenog sina.

Naposletku, Isailović će na novu funkciju nesporno kročiti s ogromnim iskustvom u procesuiranju najtežih krivičnih dela, ali i dobrog poznavanja lika i dela Belivuk- MIljković i njihovih ranih radova. Ako uzmemo u obzir da je do kraja istrage koju je protiv ovog klana vodilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, bilo nedorečeno koji je konkretno tužilac zadužen ovim predmetom (jer je i optužnicu potpisao lično šef Mladen Nenadić), javnost verovatno neće biti iznenađena ako se upravo Isailović, po dolasku u TOK, pojavi u sudnici Specijalnog suda na predstojećem suđenju Belivuku.