Kako smo od Milunke Savić dospeli do Ane Brnabić

Priča o srpskom društvu danas je priča kako smo od  "Jovanke Orleanke", kako su Milunku Savić nazvali Francuzi, i najodlikovanije žene u istoriji ratovanja došli do Ane Brnabić koja ne ume da sastavi smislenu rečenicu.

Godine 1912. Milunka je odsekla kosu, zategla grudi, obukla muške pantalone i prijavila se za rat, pod imenom Milun Savić, na jednom od mobilizacijskih mesta u Beogradu. Postala je vojnik Drinske divizije, koja se borila na makedonskom ratištu.

U Drugom balkanskom ratu ranjena je u grudi u bici na Bregalnici. Ranjavanje nije zaustavilo njen ratnički put, jer se već 1914. godine, Srbija našla u jednoj od najtežih situacija u svojoj istoriji, pred rat sa moćnim Austrougarskim carstvom. Vojvodi Putniku je rekla: "Vojvodo, hoću pušku!" i ušla u sastav najelitnijeg Drugog puka srpske vojske "Knjaz Mihailo", tzv. Gvozdenog puka.

Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. Tu je, za višestruko herojstvo, dobila Karađorđevu zvezdu sa mačevima. U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama, na leto i jesen 1916. godine. Tu se istakla u bici na Kajmakčalanu, kada je „gvozdeni puk“ bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji. Tada je zarobila 23 bugarska vojnika.

Uprkos ratnim zaslugama i najvišim savezničkim priznanjima, pred Milunkom Savić, nakon rata, nalazile su se decenije mučeništva, poniženja i siromaštva. Odbila je ponudu Francuza da se preseli u Francusku, gde bi bila stambeno i materijalno obezbeđena. Milunka Savić je odlučila da ostane, odabravši da živi u anonimnosti i bedi, zaboravljena od svoje države kojoj je toliko dala.

Brnabić nam je, sa druge strane, dala bezbroj lapsusa koje "ne možemo da razumemo, jer kako da razumemo" i sebi prigrabila vilu Jovanke Broz koju je komplet renovirala novcem građana Srbije. Premijerku ćemo pamtiti i po tome što je firma njenog brata dobila par državnih tendera sa višemilionskim iznosima.

Pamtićemo Brnabić i po tome što je sluga bahatog naprednjačkog režima, po vređanju novinara, umetnika i svih koji se drznu da razmišljaju drugačije od njenog vođe i iskažu kritičko mišljenje. Pamtićemo je kao predsednicu Vlade koja je iznedrila nebrojeno mnogo afera, za koje će neko valjda u budućnosti i odgovarati.

Anu ćemo pamtiti i po tome što je dovela Rio Tinto u Srbiju i još po mnogo čemu, lošem, naravno. A nadajmo se da će Brnabić nakon aprilskih izbora, zajedno sa svojim šefovima i slugama, otići zauvek u istoriju i da će nam budućnost doneti ljude poput Milunke Savić.