Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: Krik ]

25. 10. 2021. 08:18 4

"Huavej“ imao tajne ofšor ugovore sa ljudima povezanim sa "Telekomom“

Kineski tehnološki gigant „Huavej“ godinama je, preko ofšor firmi na Panami i Britanskim Devičanskim Ostrvima, imao tajne ugovore sa ljudima koji su bili blisko povezani sa državnom kompanijom „Telekom“, otkrivaju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri“. Najmanje milion evra se, sudeći po dokumentaciji, slilo na račune ovih firmi, a deo toga u džepove bivšeg „Telekomovog“ direktora Igora Jecla i advokata Milorada Ignjačevića koji je bio u poslu sa ovom državnom kompanijom kroz njegov portal „Na dlanu“.

Kako piše Krik, bivši direktor Sektora za usluge „Telekoma“ Igor Jecl trenutno živi u Sotograndeu, luksuznom španskom primorskom gradiću, gde proizvodi sladoled. Za lagodan život može delom da zahvali „Huaveju“: Jecl je bio vlasnik ofšor kompanije „Roflaj (Rofly Investments)“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva, koja je imala unosne ugovore sa kineskim gigantom i upravo od novca koji je dobio od ove firme Jecl je pokrenuo biznis sa sladoledima, ali i dobio stan na Bahamima. Sve ukupno, izgleda da je Jecl zaradio najmanje 1,3 milliona evra zahvaljujući poslovima sa „Huavejem“.

Bivši direktor „Telekoma“, međutim, nije bio taj koji je probio led. Pre Jecla, ugovore sa „Huavejem“ imala je firma njegovog prijatelja, 84-godišnjeg advokata Milorada Ignjačevića koji se penzionisao pre dve godine i živi na relaciji Dubai – Beograd – Njujork. On je, preko svoje ofšor firme „Goldberg Brokerage“ sa Paname, sklopio ugovore sa „Huavejem“, a onda ih osam godina kasnije prepustio Jeclovoj kompaniji.

U bazi od gotovo 12 miliona procurelih dokumenata u okviru projekta „Pandorini papiri“, koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), novinari KRIK-a i OCCRP-ja pronašli su dokumenta u vezi sa ovim tajnim poslovima. Na osnovu njih može da se isprati deo novca koji se iz „Huaveja“ slio u džepove Ignjačevića i Jecla.

Dve ofšor kompanije, „Roflaj“ i „Goldberg“, imale su najmanje šest ugovora potpisanih sa „Huavejem“. Na osnovu njih, „Roflaj” je „Huaveju” u periodu od samo godinu i po dana poslao osam faktura vrednih gotovo milion evra, pokazuju procureli podaci. Potpuna dokumentacija nije dostupna, te ovaj iznos može biti i znatno veći. Prvi ugovori su potpisani 2007, kada je „Huavej“ tek uspostavljao poslove u Srbiji, dok je poslednji ugovor koji se nalazi među procurelim dokumentima sačinjen 1. januara 2014. godine – neposredno pre nego što je „Huavej“ postao jedan od najvažnijih partnera „Telekoma“.

Ovaj ugovor iz 2014, čiju kopiju novinari poseduju, otkriva šta su firme radile za „Huavej“.

„Huavej“ je, prema ovom konsultantskom ugovoru vrednom 359.000 evra, angažovao „Roflaj“ da uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlasti. Osim toga, „Huaveju“ je trebalo da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i „izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati ‘Huavej’ i (telekomunikacioni operater)“.

Iste godine, „Huavej“ je od „Telekoma“ dobio posao razvoja internet televizije (IPTV), a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova. Jecl je u „Telekomu“ radio od 2003. do 2008, a poslednje tri godine bio je direktor sektora za usluge. Bio je i specijalni savetnik nekada prvog čoveka ove državne kompanije, Draška Petrovića iz Demokratske stranke Srbije. Jecl nije želeo da odgovori na pitanja novinara KRIK-a.

Advokat Ignjačević je unosno sarađivao sa „Telekomom“. Njegova druga ofšor firma „Travis Assets“ i sin Uroš su upravo sa Jeclom dogovorili da za „Telekom“ razvijaju portal „Na dlanu“ i to u vreme kada advokat započinje saradnju sa „Huavejem“. Ignjačevići su nakon nekoliko godina sajt od „Telekoma“ otkupili za samo jedan dinar.

Za razliku od Jecla, advokat se sa novinarima KRIK-a sastao u kancelariji jedne od njegovih domaćih firmi. Iako je u intervjuu prvo tvrdio da njegova panamska kompanija nije uopšte radila, kada su ga novinari pitali za „Huavej“, setio se da je preko nje imao posao sa kineskom korporacijom.

- ’Huavej’ je tu već bio dve, tri godine, pokušavao da dobije neke poslove. Ja sam radio kao njihov konsultant - rekao je Ignjačević novinarima, ali nije želeo da iznosi više detalja.

U pokušaju da umanji značaj ovih poslova, jednu od najvećih kineskih korporacija tokom razgovora predstavio je ovako: „Vi ste malo pod uticajem današnjeg ‘Huaveja’. U moje vreme (2007) to su bili mladi momci.“

Ignjačević je ipak insistirao na tome da on nije bio veza između „Huaveja“ i Jecla, koga je opisao kao prijatelja, kao i da nije imao uticaja na to da „Telekom“ da poslove kineskoj firmi.

- Da li sam ja sedeo na krilu nekom iz ‘Telekoma’ i rekao uzmi ‘Huavej? Nisam - kaže Ignjačević. - Da su mi (iz ‘Telekoma’) rekli šta bi ti preporučio od ovih pet firmi, ja bih rekao ‘Huavej’.

Advokat tvrdi i da nije znao da je njegova panamska firma prebacila ugovore na Jeclovu.

- Bilo bi poražavajuće za mene da se dokaže da ste u pravu. To bi značilo da je Jecl najobičniji lažov i falsifikator - rekao je Ignjačević KRIK-u.

Sadašnji generalni direktor „Telekoma“ Vladimir Lučić kaže za KRIK da nije znao ništa o poslovima i uplatama koje su Ignjačević i Jecl dobijali od „Huaveja“.

- Iskreno da kažem, šokiran sam time. Em je nepotrebno, em je sramotno. To nije trebalo ni ‘Huaveju’, ni ‘Telekomu’.

Stručnjaci iz oblasti borbe protiv finansijskog kriminala kažu za KRIK i OCCRP da su ovi poslovi sumnjivi.

Ros Delston, ekspert za sprečavanje pranja novca iz Vašingtona, kaže da su iznosi koji se nalaze na fakturama neobično veliki. „To je mnogo novca za konsultanski ugovor, mnogo novca”, rekao je. „Nema sumnje da je to čudno. Čudno je i vlasništvo kompanija. Zbog čega nisu koristili kompanije u Srbiji?”

Kompanija "Huavej" je reagovala na ove navode KRIK-a, te je navela:

- Kompanija "Huavej" oduvek poštuje međunarodne i lokalne zakone, kao i poslovnu etiku zemalja u kojima posluje. Isto tako, svi zaposleni u kompaniji moraju da se pridržavaju lokalnih zakona i propisa.

U poslednjih nekoliko godina Srbija je postala centar napora Pekinga da proširi svoj finansijski i politički uticaj u Evropi – uz puno odobravanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji često hvali kinesku vladu uprkos kritikama sa zapada.

- Kina nema pouzdanijeg partnera i iskrenijeg prijatelja od Srbije -rekao je Vučić pretprošle godine na obeležavanju 70. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine.

Uticaj sada već najveće kineske tehnološke kompanije „Huavej“ išao je ukorak sa jačanjem uticaja Kine u Srbiji. Tako, ova kineska korporacija sarađuje sa srpskom policijom na kontroverznom projektu instaliranja stotina visokotehnoloških kamera za prepoznavanje lica širom Beograda. „Huavej“ planira i da u Srbiji razvija program „pametni gradovi“, kojim bi se uvodile tehnološke inovacije u usluge poput sakupljanja smeća, saobraćajne signalizacije i ulične rasvete.

„Telekom“ i „Huavej“ sarađuju od 2006, kada je srpska kompanija počela da kupuje modeme od kineske, a veliki ugovori su potpisani 2014 – za uvođenje nove platforme za internet televiziju i 2016 – za uvođenje optičkih kablova.

- Dobra strana ‘Huaveja’ je što kineske banke prate te investicije - kaže za KRIK Vladimir Lučić koji godinama radi u „Telekomu“, a krajem prošle godine postao je i prvi čovek ove kompanije. - Oni su kvalitet sa dobrom cenom, to jeste uvek bila prednost kineske robe.

Lučić tvrdi da „Telekom“ pregovara i sklapa ugovore isključivo sa lokalnim predstavništvom „Huaveja“.

- Oni ovde imaju sedište za ceo region – ‘Huavej Beograd’. Od kad sam direktor komuniciram samo sa njima - tvrdi Lučić.

Ipak, ofšor firme Ignjačevića i Jecla zaključivale su ugovore sa matičnom kompanijom iz Kine i njenim ogrankom u Singapuru, pokazuju dokumenta iz „Pandorinih papira“.

Prvi ugovor Ignjačevićev „Goldberg“ potpisao je 2007, dve godine nakon što je „Huavej“ otvorio kancelariju u Beogradu i godinu dana nakon što je kineska kompanija potpisala prvi ugovor sa „Telekomom“. To je bila najava talasa kineskih investicija koje su se slile u Srbiju u protekloj deceniji.

Poslednji ugovor, do čije su kopije novinari došli, sačinjen je početkom 2014. između firme povezane sa Jeclom – „Roflaj“, i singapurskog ogranka „Huaveja“.

Ugovor, koji se nalazi u procurelim dokumentima, pokazuje šta je ta ofšor firma trebalo da radi za kineskog partnera u Srbiji i Crnoj Gori.

Između ostalog, planirano je da „Roflaj“ obezbedi upoznavanje i organizovanje sastanaka između predstavnika „Huaveja“ i mobilnih operatera, kao i predstavnika vlasti.

„Konsultant treba da se postara da ‘Huavej’ postigne dobre odnose sa klijentom (lokalnim telekomunikacionim operaterom) i vladom (…) Konsultant će dogovoriti poslovne sastanke između ‘Huaveja’ i klijenta (…) Imaće jednog ili dva menadžera na sastancima kako bi se osigurala dobra rasprava i komunikacija između ‘Huaveja’ i klijenta“, piše u ugovoru koji poseduje KRIK.

U njemu se navodi i da će ofšor firma „asistirati u izvršenju ugovora koji će biti potpisan između ‘Huaveja’ i klijenta (lokalni mobilni operateri)“, ali i urgirati da operater plaća svoje obaveze na vreme.

Iste godine „Huavej“ dobio je veliki posao od „Telekoma“ oko razvoja internet televizije, a 2016. dobija ugovor za uvođenje optičkih kablova vredan 150 miliona evra.

Ignjačević je takođe povezan sa „Telekomom“ – imao je poslovni poduhvat koji mu je doneo značajan prihod, a osim toga, porodična kancelarija zastupala je ovu državnu kompaniju u jednom sudskom postupku. Još jedna veza bio je direktor kompanije Jecl – sa kojim je bio blizak.

Advokat i njegov sin Uroš pristali su da razgovaraju sa novinarima KRIK-a u sedištu njihove firme. Osamdesetočetvorogodišnji advokat bio je ljubazan, ali je postao uznemiren nakon što su mu postavljena detaljna pitanja o njegovoj ofšor kompaniji. U nekoliko navrata protivrečio je sam sebi.

Priznao je da je bio i vlasnik firme „Goldberg Brokerage“, ali je prvo rekao da firma nije imala poslove. „Osnovana je u nadi da će dobiti neki posao.“

Kada su ga novinari pitali o ugovorima „Goldberga“ sa „Huavejem“, međutim, odjednom se setio da mu je kineska kompanija plaćala savetodavne poslove baš preko ove ofšor firme.

- ’Huavej’ je bio tamo [u Srbiji] dve, tri godine, pokušavajući da dobije neki posao. Oni su se predstavili kao neko ko pokušava da dobije neki posao, a ne uspeva. Onda sam im ja pomogao savetujući ih - rekao je Ignjačević pokušavajući da umanji značaj kineskog giganta. - Vi ste malo pod utiskom današnjeg ‘Huaveja’. ‘Huavej’ je danas carstvo. U moje vreme su to bili mladi momci.

Nije objasnio zašto ga je kineski gigant angažovao baš preko ofšora, a ne preko kompanije u Srbiji. Kad su ga novinari upitali da li je lobirao u ime „Huaveja“ u „Telekomu“, potvrdno je odgovorio:

- Naravno, jesam (lobirao). Ako bi neko iz ‘Telekoma’ pitao koje je moje mišljenje o ‘Huaveju’, sigurno bih rekao: ‘Uzmite ‘Huavej’.

Ipak, istakao je da nije imao stvarnog uticaja na odluke koje je „Telekom“ donosio.

- Ja sam ‘Telekomov’ čovek utoliko što sam bio suvlasnik sa mojim sinom u firmi koja je ‘Telekomu’ pružala usluge. I bio sam ‘Huavejov’ čovek kroz ‘Goldberg’“, rekao je Ignjačević novinarima. „Sve što me pitate poslednjih pola sata svodi se na to da li sam ja sedeo na krilu nekom iz ‘Telekoma’ i rekao uzmi ‘Huavej’. Nisam. Nisam imao kao advokat nikakvog uticaja na rukovodstvo ‘Telekoma’.“

Posebno je istakao da on nije bio veza između Jecla i „Huaveja“.

Saradnja porodice Ignjačević sa „Telekomom“ započela je 2005. godine, preko portala „Na dlanu“. Ovaj portal bio je u „Telekomovom“ vlasništvu – državna kompanija je za njegov razvoj plaćala srpskoj firmi „Trident Media Group“ iza koje stoje Ignjačevići.

Uroš Ignjačević, sin advokata, objasnio je novinarima da je dobio ideju za novi portal koji bi bio adresar i kalendar događaja. Koncept je predstavio „Telekomu“, tražeći od njih da se reklamiraju na ovom sajtu, ali je dobio bolju ponudu – da za „Telekom“ razvija portal „Na dlanu“.

Nije poznato koliko je novca „Telekom“ uložio u portal, ali je on brzo rastao. Do 2010. godine „Na dlanu“ se rangirao među 15 najboljih u Srbiji. Uprkos dobrom uspehu portala, „Telekom“ ga je 2011. godine prodao Ignjačevićima za samo jedan dinar. Procena vrednosti portala izvršena tri godine kasnije, prema dokumentaciji Ignjačevićeve firme, pokazuje da je vredeo čak pola miliona evra.

Tadašnji tehnički, a danas generalni direktor „Telekoma“ Vladimir Lučić, bio je taj koji je Ignjačevićima praktično poklonio ovaj portal. On u razgovoru za KRIK ovaj potez pravda time da je ugovor sa Ignjačevićima bio nepovoljan.

- Konstantno je stvarao troškove, a ‘Telekom’ se odricao prihoda. Taj posao nije doneo obećane benefite u vidu bilo kakvog značajnijeg rasta korisnika interneta. Svrha našeg raskida bila je da ne plaćamo više trošak. Mislim da je to bilo dobro za nas.

Ignjačevići, međutim, tvrde da je saradnja prekinuta zbog drugog, sličnog „Telekomovog“ projekta – portala „Mondo“.

- Mi smo uspeli da dobijemo od prijatelja u ‘Telekomu’ pregled investicija ove kompanije u ‘Mondo’ i ‘Na dlanu’. I ako je u nas investirano, recimo, 120.000 dolara godišnje, oni su dobijali milion. Reklame, kupovanje, prodaja. I mi smo videli da je našem konju jedna noga skraćena, a da ovaj drugi mora da dobije - rekao je Milorad Ignjačevič.

Kako su nam potvrdili, oni i dalje poseduju ovaj portal, ali njime sada upravlja „Color Press Group“ u vlasništvu Roberta Čobana, piše Krik

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 4

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

No pasaran!

Zoran Živković [01.12.2021.]


Anketa

Kakva je bila svrha bagera iz Šapca na protestima?

Rezultati

Video dana

Domino efekat bez domina