OVAKO JE GOVORIO LANE: Da li je Vučić čovek koji ima bolest ili bolest koja je postala čovek?

- Pa taj lik (Šojić) je bio koncipiran kao prenaglašena varijanta bitange. Pretpostavljali smo da je to zadnji domet u đubretarluku i da iza tog đubreta od čoveka nema više ništa. Zamislite koliki je put, i koja su dela i postupci iza ovih političara kada su sebe i profesiju doveli u to stanje da ih upoređuju sa likom izmišljene literarne i filmske bitange. Prateći postupke sadašnje garniture na vlasti, shvatam da je stvarnost premašila maštu i da ću ovu džukelu koju igram morati još da usavršavam u đubretarluku da bi nekako stigla ovu realnost - rekao je Gutović u intervjuu za NIN u septembru prošle godine.

On je bio mišljenja da Šojićevo napredovanje, zapravo, naše nazadovanje.

- Ne napreduje Šojić, nego mi propadamo, tako da uopšte nije pardoksalno to što se Šojić takav kakav je, karikaturalan, nađe u Skupštini... Kad upalimo televizor, skupštinski prenos, mi vidimo bar tri, četiri čoveka koji izgovaraju Šojićev tekst. Možda ne podsećaju na njega fizički, ali duhovno sigurno, jer se vucibatine množe, i država nije u stanju da ih obuzda.

Govoreći o Aleksandru Vučiću i obećanjima koja daje, Gutović kaže:

- Kada o predsedniku govorim, ne znam da li je on uopšte čovek koji ima neku bolest ili je to sama bolest postala čovek. Te pauzice kada nema puvakanja i obećanja ne znače ništa, jer kratko odsustvo manifestacija bolesti ne znači da bolesti nema. Možda uobražavam, ali nije važno, i kod hipohondrije i kod paranoje uvek si u pravu.

Gutović nije verovao u garniture političara kod nas i u svetu.

- Ne verujem u ove tipove koji nas vode. Ne samo kod nas, nego i u svetu. Ne verujem da su ove tipove izabrali građani. Verujem da su građani glupi i to znam. Ali toliko baš nisu - rekao je Gutović za televiziju Nova S.

Imao je i jasan stav o odnosu vlasti prema kulturi.

- U hemiji se lakmus papir, koji menja boju u odnosu na sadržinu u koju se umoči, koristi za analizu sadržine neke tečnosti. U kulturi lakmusa nema, a onomatopeja lakmusa su upravnici pozorišta, arhitektura sredine u kojoj urbanizam dobija potpuni smisao, muzika koja dominira, i sve ostalo što Srbiji daje profil. Kada se kulturni lakmus umoči u bilo koji kulturni sadržaj, dobije se pink.