Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

Dušan Nikezić

06. 08. 2021. 09:27 0

Kineska petoletka u Srbiji

Dok proces evrointegracija iz godine u godinu sve više nazaduje, zamah kineske kolonizacije Srbije dobija na snazi. Kao što smo u periodu 1946 – 1948. imali “nerazrušivi savez” između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, danas imamo „čelično prijateljstvo“ sa Kinom. Kao što su sovjetski savetnici davali instrukcije u svim sferama društvenog života, tako danas Kina ima upliv u svim bitnim sektorima. Kao što smo „prvu petoletku“ 1947. bazirali na privrednoj saradnji i izvozu u Sovjetski Savez, isto tako danas budućnost Srbije vezujemo isključivo za Kinu.

Najnoviju potvrdu predstavlja Nacrt Srednjoročnog plana saradnje u periodu 2021-2025. godine, modernu „petoletku“, koji je Siniša Mali 2. jula uručio kineskoj ambasadorki Čen Bo „sa ciljem unapređenja sveobuhvatne bilateralne saradnje“. Kao da već ne sarađujemo dovoljno sa Kinom, ovaj Srednjoročni plan obuhvata 15 prioritetnih oblasti: turizam, digitalizaciju, slobodne zone, privredu, drumsku i železničku infrastrukturu, energetiku, javnu bezbednost, kulturu i informisanje, omladinu i sport, zdravstvo, zaštitu životne sredine, prosvetu, nauka i tehnološki razvoj, rad, zapošljavanje, boračka, socijalna pitanja i inovacije.

U zvaničnom saopštenju navodi se da “pored konkretnih predloga srpske strane, koje su i do sada bile vezane za infrastrukturne projekte i izgradnju određenih deonica autoputeva, železnica, unapređenja rada termo i hidro elektrana, glavni akcenat predloga buduće saradnje je na digitalizaciji, unapređenja zaštite životne sredine kroz unapređenje komunalne infrastrukture, sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, unapređenja turističkih potencijala, razmene dobre prakse i ekspertize radi unapređenja pravnog okvira u raznim sferama od kulture, javnog zdravlja pa sve do javne bezbednosti“.

Iz ovog objašnjenja je jasno da su pokrivene praktično sve nadležnosti ministarstava u Vladi Srbije, osim Ministarstva za brigu o porodici, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva za evropske intregracija, koja nam očigledno nisu ni potrebna kada budućnost zemlje i svoje dece predajemo Kinezima u ruke.

Opasno je budućnost zemlje vezati za bilo koju stranu zemlju, naročito ako se radi o Kini, koja već decenijama u Africi, Aziji i Južnoj Americi sprovodi neokolonijalnu politiku, kojom nemilosrdno isisava prirodne resurse i zadužuje nove kolonije kroz finansiranje infrastrukture koju grade kineske firme.

Neokolonijalni odnos se jasno vidi iz strukture spoljnotrgovinske saradnje između Srbije i Kine, u kojoj u je 2020. Srbija izvezla 329 miliona evra u bakru, drvetu i plemenitima metalima, a uvezla 2,88 milijardi evra u telekomunikacionoj, računarskoj, medicinskoj opremi i industrijskim mašinama. U prvih pet meseci 2021. uvoz iz Kine porastao je za dodatnih 26,4%, tako da će već ove godine uvoz iz Kine preći tri milijarde evra. Tačno je da Srbija i iz Nemačke takođe uvozi robu vrednu više od tri milijarde evra, ali je ogromna razlika u tome što je pokrivenost uvoza izvozom u slučaju Nemačke 70,4%,a u slučaju Kine samo 11,4%.

Ovakav jednosmerni vid saradnje neminovno vodi i ka dužničkom ropstvu, čega smo svedoci na primeru brojnih afričkih država, žrtava kineske „debt-trap diplomacy“, koje danas nemaju kapacitet da servisiraju kineske kredite, ali i Crne Gore, koja je pre samo nekoliko dana, uz pomoć EU i SAD, uspela da hedžovanjem smanji kamatnu stopu na kineski kredit sa 2% na 0,8%.

Kao da je nesvesna šta se dešava u svetu i regionu, srpska vlast se u poslednjih devet godina sve više zadužuje kod kineske države i kineskih državnih banaka, usled čega trenutno dugujemo više od 1,1 milijardu evra. Međutim, ako u narednih pet godina realizujemo sve projekte koje smo ugovorili sa kineskim bankama i izvođačima, Kini ćemo dugovati više od 15 milijardi evra, što znači da će svako prosečno domaćinstvo u Srbiji samo Kini dugovati 6.250 evra. Kina ne može i neće pokušati da naplati svoj dug prodajom nečije porodične kuće, ali će možda tražiti EPS, Telekom, Srbijagas, državnu zemlju, naša rudna i vodna bogatstva...

Pri tome, model direktnog međudržavnog ugovaranja zaduženja je najnepovoljniji jer podrazumeva prihvatanje nepovoljne kamate i obavezu angažovanja stranih izvođača, bez tendera i sa naduvanom cenom radova. Zato nam se dešava da nas kineski projekat brze saobraćajnice u dolini reke Kolubare košta 8,7 miliona evra po kilometru, što je duplo više od cene autoputa Zagreb-Split kroz Dinarske planine ili da Kinezi u Hrvatskoj na tenderu ponude za gradnju pruge Zagreb-Karlovac cenu od 3,8 miliona evra po kilometru, a u Srbiji mimo tendera ti isti Kinezi grade prugu Beograd-Subotica po ceni od 9,25 miliona evra po kilometru.

Naduvane cene kineskih, ali i drugih državnih infrastrukturnih projekata, osim što uzrokuju prekomerno zaduženje zemlje, istovremeno dovode u pitanje i procene rasta BDP-a u Srbiji. Poznato je da je, po zvaničnim statističkim podacima, građevinarstvo bilo glavni nosilac privrednog rasta u poslednje tri godine, a da statistika za svoje obračune koristi ugovorene projektne vrednosti, koje su dva do tri puta veće od realnih. Ako su naduvene vrednosti građevinskih projekata, onda je naduvana i visina BDP-a, a to znači i da je učešće javnog duga u BDP-u veće nego što se zvanično prikazuje.

Dodatni problem sa kineskim projektima predstavlja narušavanje životne sredine, koje je i sam Vučić najavio 2015. godine prilikom predstavljanja prve velike kineske investicije u Železaru Smederevo.

„To je zato što su morali da ugase deo njihovih železara. Pretpostavljam zbog čistog vazduha, o čemu nemam mnogo znanja, da budem najiskreniji. I zašto bih bio zabrinut za to“, rekao je tada Vučić.

Njegove najave su i sprovedene kineskim petogodišnjim planom od 2016 do 2020. kroz gašenje železara sa prljavom tehnologijom na teritoriji Kine, ukupnog preradnog godišnjeg kapaciteta od 150 miliona tona. Deo tog kapaciteta je suštinski prebačen u Smederevo.

Železara nije izuzatak, jer praktično svaki kineski projekat u Srbiji ugrožava životnu sredinu. Smederevo i Bor su konstantno među najzagađenijim gradovima u zemlji, kineske građevinske firme nemilice troše pesak i šljunak u dolinama reka gde grade autoputeve, zrenjaninska monstrum fabrika guma Linglong će tek da zagađuje ceo region, kao i nove termoelektrane na ugalj koje gradimo kineskim parama i tehnologijom.

Opsednost Kinom je otišla tako daleko da se državni funkcioneri nadmeću ko će tečnije govoriti kineski u javnosti, a partnerstvo na državnom prenešeno je i na partijski nivo kroz blisku saranju SNS-a sa Komunističkom partijom Kine. Iako saradnja desničarske stranke, članice EPP-a i najveće levičarske stranke na svetu, deluje protivprirodno, Vučić je partijskim kolegama na Glavnom odboru poručio: „Hoću da radite u narednom periodu onako kako oni rade. Detalje i tehniku ću vam objasniti na Izvršnom odboru“. Saradnja cveta, zvaničnici KPK posećuju Srbiju, dok članovi SNS-a idu na studijska putovanja u Kinu. Nije samo jasno kojim tehnikama ih u Kini podučavaju: video nadzoru građana ili gušenju sloboda, građanskih prava i demokratije?

Konačno, posebno brine što ovaj dokument, kineska „petoletka“, nigde nije objavljen ili prezentovan, već samo ponizno uručen ambasadorki Kine, kao da se radi o guverneru kolonijalne sile, a ne o predstavnici prijateljske zemlje.

Ako želimo da sačuvamo interese Srbije, moramo imati apsolutnu samostalnost u odlučivanju o budućem razvoju zemlje. Prioriteti nam, bilo kakvom „petoletkom“, ne smeju biti vezani za interese: kineske građevinske industrije koja nam uvozi kineske radnike i mehanizaciju, kinesku tehnologiju kojom će nas nadgledati srpske i kineske bezbednosne službe, kineske prerađivačke industrije kojoj su potrebne jeftine sirovine poput bakra, srebra i zlata iz Bora, kineske farmaceutske industrije koja se preko Srbije probija na tržište EU, kineske životne sredine koja se štiti tako što se prljave tehnologije poput čeličane ili fabrike guma izmeštaju iz Kine u Srbiju...

Suprotno interesima Srbije, saradnja sa Kinom u poslednjih devet godina svodi se na subvencionisanje, podršku i pomoć razvoju kineske privrede, čime istovremeno gušimo razvoj domaće proizvodnje, domaćeg izvoza i domaćih investicija, a što danas predstavlja najveću kočnicu ekonomskog razvoja Srbije.

Pripremom i realizacijom kineske „petoletke“ definitivno formalizujemo raskid sa EU integracijama, a još čvršćim vezivanjem za kinesku državu, partiju i privredu, vlast šalje jasnu poruku da još najmanje pet godina ljudi u Srbiji neće živeti bolje.

Dušan Nikezić, predsednik ekonomskog odbora i član predsedništa Stranke slobode i pravde

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Savremena umetnost

Zoran Živković [18.10.2021.]


Anketa

Ko je stvorio Dijanu Hrkalović?

Rezultati

Video dana

Ima dve desne noge