Parastos ubijenim Krajišnicima: Tužan dan za srpski narod

O strahotama "Oluje" govorio je protojerej-stavrofor Miloš Mićić, koji je do tada bio sveštenik u Glini i s porodicom je, kao ostali prognani Srbi iz bivše RSK, krenuo u izbeglištvo u Srbiju, a sada je sveštenik u Kotežu kod Beograda.

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na Republiku Srpsku Krajinu. Komesarijat za izbeglice i migracije ocenio je da je "Oluja" jedan od "najtežih i najtužnijih dana za srpski narod" i dan za tugovanje za poginulima, kao i za još 770 ljudi kojima se i danas ne zna grob.

Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" podsetio je, povodom godišnjice "Oluje", da su sudovi u Hrvatskoj za zločine u toj akciji pravosnažno osudili samo jednu osobu, i to Albanca, dok je u BiH osuđen jedan pripadnik 5. korpusa Armije BiH za ratni zločin nad četvoricom pripadnika Srpske vojske Krajine.

Ocenjuje se i da se obeležavanje godišnjice Oluje u Hrvatskoj "iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima".

Veritas podseća da se za zločine nad Srbima u Oluji sudilo i trojici hrvatskih generala pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

- Pretresno veće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili pretnjom silom, i osudilo ih na dugogodišnje kazne zatvora, ali je Žalbeno veće poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužbe - podsetio je Veritas.

U zemunskom naselju Busije večeras (19.30) biće održan centralni skup povodom Dana sećanja, kojem će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.