Demanti koji Vučićević ne sme da objavi: "Bili smo vam prihvatljivi dok smo bili u SNS"

Pismo (demanti) Milovana Milivojevića glavnom uredniku Informera, objavljujemo u celini:

- Povodom članka pod naslovom "Đilasovci bi da me osude na silu", objavljenog u dnevnim novinama Informer u vikend izdanju od 29-30.08.2020. godine, na stranama 45, u kojem je izneto niz neistina na moj i račun moje porodice, zahtevam da objavite sledeći odgovor u zakonskom roku u skladu sa č.lanovima 83, 86 i 87 Zakona o javnom informisanju i medijima:

»U pomenutom tekstu generalni direktor fabrike "Milan Blagojević" Radoš Milovanović izneo je grube neistine vezane za krivični postupak koji se vodi protiv njega i još dvojice odgovornih lica iz fabrike zbog eksplozije od 14.07.2017. godine u kojoj je poginuo moj sin Milomir Milivojević.

Moja porodica i ja se ne bavimo politikom niti imamo bilo kakvu želju za tim. Gnusno je pokušavati napraviti politizaciju ovog slučaja na način koji se to pokušava učiniti spornim tekstom. Smatram da je cilj teksta da se čitaoci odrede prema odgovornosti Radoša Milovanovića po političkoj liniji tako da se svi oni čitaoci Informera koji su za Aleksandra Vučića opredele za nevinost Radoša Milovanovića. To je jasan pritisak na sud i tempiran dva dana uoči novog ročišta pred sudom u Ivanjici.

U spornom tekstu se više nego otvoreno poručuje da smo ja i moja porodica marionete Đilasa i da je on osoba koja je uticala da se Radoš Milovanović krivično goni. Takođe se implicira da je javnost zavedena od nekih đilasovaca i da je zbog toga Radoš Milovanović predmet medijske hajke. To je neistina. Istina je potpuno drugačija.

Moja porodica i ja nikada nismo ni videli Đilasa niti smo sa njim pričali o ovom slučaju. Međutim, jesmo pričali o ovom predmetu sa jednim političarem. Taj političar se zove Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije. Gospodin Vučić nas je pozvao na sastanak u svoj kabinet 16.6.2019. godine, na kojem smo bili sa našim advokatom Vladimirom Todorićem. Ne mogu prepričavati sadržaj sastanka, jer se to ne radi, ali je javnost bila upoznata sa tim sastankom. Mi smo i dalje zahvalni Aleksandru Vučiću što nas je primio, porodicu uvijeno u crno koja je izgubila sina i brata.

Desetak dana nakon ovog sastanka podignuta je optužnica od strane državnog tužioca protiv Radoša Milovanovića. Da li je optužnica podignuta zbog intervencije predsednika Vučića ili je sama činjenica da nas je on primio otklonila blokadu u tužilaštvu, koja je pre toga postojala pune dve godine, mi to ne možemo znati. Ipak, sigurni smo da nije bilo tog sastanka ne bi bilo optužnice niti ovih laži koje se plasiraju u javnost od strane Radoša Milovanovića. Nema nikakve veze niti Đilas niti bilo ko drugi iz opozicije sa ovim predmetom, jer bi to značilo da opozicija, a ne država, kontroliše tužilaštvo.

Sve je suprotno od toga što optuženi Milovanović tvrdi, ali on ima prava da se brani kako smatra da treba. Istina je da objekat u kome je moj sin zadobio smrtonosne povrede nije imao upotrebnu dozvolu, radnici nisu imali propisanu zaštitnu opremu, plata mog sina je bila 65.000 dinara. Kada se desila eksplozija, javni tužilac nije obezbedio mesto nesreće već je u saradnji sa direktorom dozvolio uništavanje dokaza. Ministarstvo odbrane je odmah našlo na desetine nedostataka u organizaciji rada, sakupljen je čitav dokazni materijal o nizu propusta direktora i neposrednih rukovodilaca.

Direktor Milovanović je znao da se koristi nezakonita kartonska ambalaža, bez poklopaca, bez antistatik vreća, znao je da ne sme da se radi u objektu bez dozvole, bez PP atesta, da je vučno vozilo bilo bez atesta, da je bilo dve tone baruta, a nije smelo da bude ni gram baruta, jer objekat nije imao upotrebnu dozvolu, potrebne ateste, kao ni potrebne lokacijske uslove itd.

A onda je intenzivno taj isti direktor vršio pritisak na veliki broj svedoka. Svakog radnika koji nije želeo da svedoči u njegovu korist, našao je načina da ga otpusti ili kažnjava. O pritiscima koje je vršio na radnike govore i prijave određenih radnika javnom tužiocu. Sve ovo je stvar za sud i ne bih ni iznosio to sada da nisam primoran da demantujem neistine.

Još sam želim da dodam nešto u vezi sramotnog pokušaja da se moja porodica i ja nazovemo agentima opozicije koja želi da uništi fabriku "MB Namenska". Moj pokojni sin Milomir je bio član SNS-a, kao što je i njegova sestra, moja supruga i ja. Moja ćerka Mirjana je bila predsednica izborne komisije ispred SNS-a na izborima 2016. godine. Zar je moguće da ćemo samo zbog toga što tražimo pravdu za smrt mog sina biti optuženi za agitovanje za opoziciju?

Da li smo bili prihvatljivi dok smo bili aktivisti SNS-a, a sada smo maltene izdajnici Lučana i države kada tražimo pravdu na sudu? Prilažem članske karte SNS-a mog pokojnog sina Milomira i svih nas. Zahtevam da po članu 96. Zakona o javnom informisanju objavite odgovor na potpuno isti način na koji je objavljena sporna informacija na koju odgovaram, a u skladu sa načelom jednake delotvornosti informacije i odgovora.