Filip David: Vučić vlada rijaliti primitivizmom i prostaklukom

Filip David (81) je diplomirao književnost na Filološkom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV. Dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, odstranjen je sa TV Beograd 1992. zbog učešća u organizovanju NezavisnoG sindIkata. Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca, udru- ženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije i osnivač Beogradskog kruga (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca koji su bili protiv vlasti Slobodana Miloševića.

Knjige su mu prevođene na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija. Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je na filmovima: Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure baruta, Poseban tretman, Kad svane dan... Za roman Kuća cehanja i zaborava dobio je NIN-ovu nagradu za 2014.

Pre dve godine opisali ste svet u kojem živimo kao nešto između kupleraja i ludnice. Koja je dijagnoza danas?

- Ta dijagnoza je samo potvrđena. Oni koji gledaju rijaliti programe, tvrde da su oni bezazleni u odnosu na tabloide i neke televizijske programe? I da je celo to javno bagatelisanje svakog sistema vrednosti, zapravo deo osmišljenog političkog projekta? Rijaliti programi su sastavni deo vladajućeg "kulturnog modela". Nisu nimalo bezazleni. Ovi programi su zasnovani na primitivizmu i prostakluku koji se šire brzinom pandemije. Psovački rečnik, fizički obračuni, vređanja i ponižavanja, pornografija. Predsednik Srbije je odabrao televizije koje emituju ovakve programe za svoju svakodnevnu komunikaciju sa narodom, svesno se uklapajući u taj skandalozni oblik šire brzinom manipulisanja niskim strastima od kojih se svakako treba ograditi a ne podržavati ih. To jeste "osmišljeni politički projekt" ali i prirodna posledica "vladavine najgorih". Sve ovo ne bi bilo dostojno pominjanja da simbolično i metaforično, ali i bukvalno, nije slika Srbije danas i direktna poruka o poželjnom društvenom ponašanju.

Dok je vidljiv prodor levih partija i zelenih u regionu i u Evropi, u Srbiji jačaju desne opcije. Kao da se sadašnja vlast vraća na svoje početne položaje?

- Sadašnja vlast je i politički i kadrovski nastavak one sa početka devedesetih. Vratile su se u politički život ideje koje su dovele do tragedije prilikom raspada Jugoslavije.

Primetili ste nedavno da su rasizam i primitivizam postali sastavni deo svakodnevnog govora i ponašanja. Vlasnik pekare iz Kraljeva, Armin Ašimi, Goranac, osvane na naslovnim stranama tabloida kao islamski fanatik samo zato što je podržao Mariniku Tepić i fotografisao se sa Draganom Đilasom?

- Vraćaju se figure neprijatelja i izdajnika, sledi li diferencijacija kao nekada? Ta sumanuta strast proglašavanja izdajnika je jedan od najbednijih, najbezočnijih, najprimitivnijih i najopasnijih oblika razračunavanja sa neistomišljenicima. Kod nas sasvim uobičajen. Po naređenju sa političkog vrha, tu vrstu etiketiranja prihvataju vojnici vladajyće partije a sprovodi  teška artiljerija potkupljenih medija. Opravdana kritika svemoćne vlasti proglašava se antidržavnim delovanjem, antisrpstvom, antipatriotizmom, što je uvod u političku i medijsku izolaciju, poruka svakom nezadovoljnom ili pobunjenom pojedincu da se verbalno nasilje lako može pretvoriti i pretvara se u fizičko. Kada ministar unutrašnnjih poslova Aleksandar Vulin govori o domaćim izdajnicima ili promoviše sintagmu o "srpskome svetu", to treba čitati i razumeti i kao opravdavanje politike iz devedesetih i rehabilitaciju te politike u kojoj se sadašnji vlastodršci prepoznaju i učijoj su realizaciji svesrdno učestvovali. To je istovremeno i naglašavanje kontinuiteta sa tom politikom. Dakle, izdajnici su oni koji su se suprotstavljali opasnoj ratnoj politici a istovremeno su "heroji" oni koju su tu zločinačku politiku prihvatili i sprovodili! Da je ostvaren u praksi zakon o lustraciji, donet i usvojen, a nikada primenjen, mnogi od sadašnjih političara na vlasti bili bi isključeni iz politike zbog onoga što su govorili i činili tokom devedesetih, a što čine i govore i danas.

Kako u stvari razumete tu ideju "srpski svet" koju je lansirao Aleksandar Vulin?

- Ovi naši balkanski nacionalizmi koji se međusobno hrane uvek su imali i imaju nešto zajedničko. Zajedničko im je mržnja prema drugačijem mišljenju i spremnost da se prolije tuđa krv. Danilo Kiš je dao odličnu definiciju nacionalizma, koju spominjem u svakoj prilici "Nacionalizam je ideologija banalnosti i kiča... Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja dovedena do paroksizma. Bilo bi naivno verovati da je sintagmu 'srpski svet' smislio ministar Vulin i da bi smeo da je izgovori da nije dobio blagoslov sa najvišeg mesta. Svi bliski saradnici predsednika Vučića govore isključivo ono što predsednik misli. "Srpski svet" izaziva blagu jezu kod naših suseda, a verujem i u Evropi jer nas vraća u devedesete u ratne tlapnje o Velikoj Srbiji, Velikoj Hrvatskoj i Velikoj Albaniji. 

Ostajete pri tvrdnji da gore vlasti, od ove koju trenutno imamo, ne možemo imati, da je ona neka vrsta kazne za Srbiju?

- Da, ta je konstatacija posledica saznanja da se malo, gotovo ništa nije naučilo od događaja u bližoj i daljoj prošlosti, da je nastupila neka vrsta kolektivne amnezije i apatije. Nema dna u propadanju, dno je samo potpuna propast, kako je to pisao Valter Benjamin. Ako se kult ličnosti i samovolja, koji idu ruku pod ruku i nastaju pred našim očima, na vreme ne zaustave, to dno će se dodirnuti. Istorija nas opominje kako se okončavaju diktatorski režimi i partijske države u haosu i rasulu. Plaća ce visoka cena za godine ravnodušnosti prema očevidnom, vidljivom osipanu i nestanku nekih bitnih civilizacijskih vrednosti.

Nedavno, redovni gost jedne televizije, Vojislav Šešellj, najavio je da vam je posvetio knjigu kao izdajniku koji se uhvatio u antisrpsko kolo. Šta kažete?

- Osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, ozloglašen svuda gde se pojavljivao, govorio i širio ratnu propagandu, predstavlja jedno od najružnijih lica Srbije, mračnu ličnost mračnog perioda srpske istorije. Ima li ičeg mizernijeg od toga da posle sveg zla koje je naneo nastavlja sa svojim uvredama i tiradama, širenjem mržnje u medijima koji ga svakodnevno primaju u goste. To je samo žalosno svedočanstvo kako je zlo neuništivo. Ipak, u obavezi smo da se zlu svuda, uvek i na svakom mestu, suprotstavljamo. Likovi poput Vojislava Šešelja pravi su primer one vrste štetočina koje obezvređuju i zagađuju sve čega se dotaknu - zaključio je Filip David.