Kladi se preko interneta, pa će ti poreznici zakucati na vrata

Da se već nude alternativna rešenja, govori i činjenica da ljudima stižu ponude da otvore ofšor račune kako bi izbegli plaćanje poreza jer im na društvenoj mreži "Linkedin" uz ime piše da su frilenseri, bez obzira na to što imaju uredno registrovane firme, piše "Politika".

Buka se digla zato što je radnicima na internetu, odnosno svima onima koji žive u Srbiji, a ostvaruju prihode iz inostranstva bilo da zarađuju kreirajući softvere, održavajući sajtove, dajući časove stranih jezika, trgujući ili se samo kockajući - Poreska uprava počela da uručuje "čestitke" u vidu poziva za utvrđivanje prihoda fizičkih lica.

Miran Pogačar, iz Udruženja frilensera, kaže da je Poreska uprava poslala oko 2.000 poziva uoči Nove godine jer im je stalo da zahvate 2015. godinu. On potvrđuje da su obuhvaćeni i ljudi koji su se kockali na internetu, jer se i oni tretiraju kao frilenseri, odnosno fizička lica koja su prihodovala iz inostranstva.

- Za subotu smo zakazali protest. Zahtevamo obustavu naplate, da se sedne za pregovarački sto i nađe najbolje rešenje kako za period unazad, tako i za budućnost. Pošto Poreska uprava nije radila svoj posao i nije primenjivan zakon jasno je da bi on trebalo da se promeni i da se sačini novi. Tražimo da Poreska uprava otpiše potraživanja koja ima prema nama i da počne da primenjuje novi zakon - kaže Pogačar.

Vladimir Ilić iz Petrovca na Mlavi je frilenser od 2015, a nedavno je dobio poresko rešenje u iznosu od šest miliona dinara. On je prethodno platio godišnji porez na dohodak građana i svake godine se interesovao za moguće način regulacije svog statusa. Međutim, od službenika Poreske uprave redovno je dobijao odgovor da tako nešto nije moguće, objasnio je Ilić na konferenciji za novinare Udruženja radnika na internetu ispred Vlade Srbije.

Poreska uprava je još u oktobru potvrdila za "Politiku" da je identifikovala sve građane koji su ostvarivali prihode iz inostranstva (bez obzira na to da li su ostvareni od prodaje dobara ili pružanja usluga), ne navodeći koliko ih je, ali je naglasila da će moći kontinuirano da ih kontroliše, kao i da preduzme sve zakonom propisane mere u cilju naplate.

To se odnosi pre svega na ljude koji prihode iz inostranstva ostvaruju po osnovu pružanja raznih vrsta usluga, a najčešće su to usluge razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranih jezika, promocije, grafičkog dizajna i druge vrste usluga. Nepoštovanje poreskih propisa ustanovljeno je i kod fizičkih lica koja prihode ostvaruju na društvenim mrežama kao što su "jutjuberi" i "influenseri", internet klađenja i slično, kao i kod onih koji su izdavali sopstvene nepokretnosti do 30 dana ("stan na dan"). Poreski tretman prodaje dobara zavisi od toga da li se radi o prodaji sopstvene imovine "od slučaja do slučaja" ili je to stalna aktivnost fizičkog lica.

Prema sadašnjim poreskim propisima postoji mogućnost odlaganja plaćanja na rate, ali samo za one koji su se dobrovoljno prijavili, pre nego što je pokrenut bilo kakav postupak. Oni koje je Poreska uprava već pozvala, ne mogu tražiti odlaganje po završetku postupka.

Kreatori ekonomske politike će verovatno ponuditi kompromis imajući u vidu da među ovom populacijom ima dosta visokoobrazovanog sveta, koji sutra može da napusti zemlju, ali i da je dobar deo njih zaslužan za naš platni bilans budući da je od izvoza IKT usluga Srbija prošle godine prihodovala više od milijardu evra.