DOKLE ĆEMO DA ĆUTIMO? Mrtva usta ne govore

Režim Aleksandra Vučića nikada nije preuzeo odgovornost za politiku koju sprovodi, a uvek je optuživao druge za posledice svojih (ne)dela.
Tako je u aferi "helikopter", za smrt sedam  osoba – četvorice pripadnika Vojske Srbije, dvojice medicinskih radnika iz Novog Pazara, kao i bebe stare svega pet dana, optužen major Omer Mehić, pilot, koji je, navodno, bio pijan. Niko od onih koji su rukovodili akcijom spasavanja životno ugrožene bebe nije odgovarao zbog pada helikoptera, iako su postojale indicije da je prekršen niz vojnih procedura. Tadašnji ministar vojni Bratislav Gašić naredio je da se zadatak obavi. ĆUTALI SMO!
Milomir Milivojević, radnik Nemenske iz Lučana, koji je poginuo na radnom mestu, jer nisu poštovane zaštitne mere pri radu, optužen je od strane direktora, Radoša Milovanovića, da je šutnuo bure sa barutom, te da je došlo do eksplozije u kojoj su poginule dve osobe. Milovanović, kojem se sudi pred sudom u Ivanjici, organizovao je samom sebi skup podrške zaplašenih radnika, koji su brutalno vređali porodicu poginulog Milivojevića. ĆUTALI SMO!
Javnost je juče bila zgrožena izjavom dr Predraga Kona, člana Kriznog štaba za suzbijanje epidemije Kovid-19, da su se umrli lekari od koronavirusa zaražavali za vreme ispijanja kafi na pauzama. Ovim se želela prikriti odgovornost vlasti za veliki broj preminulih lekara tokom epidemije. ĆUTIMO!

Ovo su samo tri primera, a postoje i brojne druge afere na koje smo ćutali, a odgovornost je prebacivana na mrtve. 

Zato je pitanje Aleksandre Ćurčić sasvim na mestu: Jesmo li i mi mrtvi?