Pismo bivšeg radnika JAT-a: Građani nose na leđima Er Srbju i direktora sa najvećom platom u Srbiji

Pre toga, ipak je neophodno napraviti malu remarku i podsetiti čitaoce na razloge formiranja kompanije Air Serbia i prepuštanja strateškom partneru Etihadu iz UAE, čitavih 49% vlasništva nad našom tadašnjom nacionalnom avio-kompanijom JAT Airways. Stav Vlade je bio, da državni menadžment nije bio u stanju da uspešno i profitabilno vodi ovu srpsku kompaniju i da je neophodno da ona bude prepuštena "profesionalnom" i "ekspertskom" menadžmentu sa strane.

Zbog toga je i izabran strateški partner (naravno netransparentno, bez ikakvog tendera i uz sakrivanje ugovora od očiju javnosti), kompanija Etihad, kojoj je ugovorno prepušteno 49% naše nacionalne avio kompanije, a faktički potpuno besplatno, jer Etihad u toku čitavog finansijskog aranžmana nije bespovratno uplatio gotovo ni jedan jedini evro, već je svoj udeo obezbedio kroz davanje kredita zajedničkoj firmi, usput veoma nepovoljnih. Menadžment je naravno bio u potpunosti u rukama Etihada, pa su čak i određeni segmenti zajedničke kompanije, u potpunosti prebačeni i vođeni iz Abu Dabija.

Nastupajuće godine su međutim pokazale, da strani ekspertski menadžment ni malo ne ustupa našem domaćem u proizvodnji gubitaka, pa je kompanija Air Serbia od svoga osnivanja pa sve do današnjeg dana, poslovala izrazito negativno, pravila ogromne operativne gubitke, koji su na kraju svake poslovne godine frizirani tzv donacijama osnivača (čitaj Republike Srbije), taman onolikim koliko je bilo neophodno da se neutrališe minus iz raskalašnog operativnog poslovanja. Time se lažno predstavljalo da je kompanija poslovala pozitivno, dok bi iz godine u godinu poreski obveznici Srbije ostajali siromašniji za značajne iznose od više desetina miliona evra.

I konačno, kao šlag na torti, sledi jučerašnji potez Vlade Srbije, da od stranog partnera faktički otkupi deo onoga što mu je prethodno poklonila i dodatnih sto miliona evra uloži u kompaniju koja je u tom trenutku bila (a i sada je) pod operativnim rukovođenjem te strane kompanije. Naravno, ovaj ulog je predstavljen kao dozvoljena i neophodna pomoć osnivača usled štete koja je nastala poremećajem tržišta zbog korona pandemije, ali ni jednim gestom nije objašnjeno da li će ova sredstva biti uložena u pokrivanje dugova kompanije, ili će ih partner jednostavno preneti na svoje poslovne račune, smatrajući to prodajom gotovo 33% svojih akcija. Tada će sredstva otići u pravcu UAE, dok će kompanija Air Serbia ostati sa svim svojim otvorenim dugovima, na plećima naših poreskih obveznika i čekati neminovnu sudbinu komšijske avio-kompanije Montenegro Airlines iz Crne Gore, koju je tamošnja nova vlada prestala da sponzoriše i time faktički pustila u stečaj.

Naravno, ostaje žal za činjenicom da smo prethodno sahranili svoju staru nacionalnu avio kompaniju JAT Airways, kao i otvoreno pitanje što nam je ta ekonomska avantura sa Etihadom uopšte bila potrebna. Budžet Republike Srbije je za ovih 6 godina ostao značajno siromašniji, nismo stvorili profitabilnu i uzornu avio-kompaniju kako smo to godinama propagandno isticali, već smo samo nekome dobro napunili džepove.

A ne treba zaboraviti da kompanijom Air Serbia još uvek operativno upravlja strani partner (i pored manjinskog paketa akcija od samo 18%), kao i da je njen sadašnji generalni direktor gospodin Dankan Nejsmit postao svakako najbolje plaćeni direktor neke naše državne kompanije koju na leđima
nose naši poreski obveznici.

Bivši radnik JAT-a