SPC 1929: Menjati pribor nakon pričešća; SPC 2020: Niko ne može da se zarazi istom kašičicom

Da je SPC imala drugačiji pristup pričešću u doba epidemija zaraznih bolesti, svedoči i pomenuta zbirka beogradskog paroha Radovana Dimitrijevića.

- Zdrava lica brisaće se jednim, a lica sumnjivog zdravlja drugim ubrusom. Ove ubruse po pričešću spaliti i pepeo baciti u reku - kaže se u uputstvu sveštenicima.

- Pričestiti, po moćustvu, najpre zdrave pa bolesne - navodi Dimitrijević.

- Sveštenici pri pričešćivanju da obrate naročitu pažnju, da u dobro otvorena usta pričasnika sipaju samo sveto pričešće i ne dodirujući kašičicom usne pričesnika - naglašava beogradski paroh.
Međutim, devedeset godina kasnije, SPC tvrdi da korišćenjem iste kašičice prilikom pričešća ne može doći do zaraze.

- Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve saopštio je da neće biti prekida služenja liturgija i vršenja pričešća. SPC navodi da je "to je stvar oko koje se ne može raspravljati i da "ona predstavlja osnovu vere u Boga" - saopšteno je iz SPC u martu ove godine, kada je proglašeno vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa.

- Od pričešća se za dve hiljade godina nikad niko nije zarazio, pa ni sveštenici koji su pričešćivali gubavce, tuberkulozne i druge obolele od tada neizlečivih zaraznih bolesti - objasnio je vladika bački Irinej Bulović, rekavši da su zabludeli ljudi koji upozoravaju na takav vid zaraze.
Podsetimo, Član 3 Zakona o crkvama i verskim zajednicama je jasan: „Sloboda veroispovesti ili verskog uverenja može biti podvrgnuta samo onim ograničenjima koja su propisana Ustavom, zakonom i ratifikovanim međunarodnim dokumentima, a neophodna su u demokratskom društvu radi zaštite javne bezbednosti, javnog reda, morala i zaštite slobode i prava drugih. Verska sloboda se ne sme koristiti tako da ugrožava pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu, niti tako da se izaziva i podstiče verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost.“ 

Dakle, način vršenja bilo kog obreda, pa i liturgije, ograničeno je opštim interesom, svih ljudi, bili vernici ili ne, pripadali islamskoj, hrišćanskoj, judaizmu, hinduizmu, budizmu ili bilo kojoj drugoj veri.