Biljana Stojković: Javni prostor su preplavili nepismeni i bahati prostaci sakriveni iza partijske knjižice

Sa dr Biljanom Stojković, profesorkom Biološkog fakulteta, razgovarali smo o ulozi intelektualaca u društvu i njihove odgovornosti za političku atmosferu i ambijent u jednoj zemlji. Srbija se ne može pohvaliti bogatom demokratskom tradicijom, a profesorka Stojković govori šta intelektualna elita može da uradi po tom pitanju.

1. Kolika je odgovornost intelektualaca, univerzitetskih profesora, za političke odluke i procese u jednoj zemlji?

- Odgovornost je ogromna. Ako jedna društvena grupa uživa poštovanje i ima specifičan status u zajednici, onda je logično očekivati da će ona istovremeno osećati i breme odgovornosti za dobrobit društva. Trebalo bi da su intelektualci osposobljeni da na kompetentan način razumeju stvarnost i uzroke i posledice različitih događaja. Nadalje, njihova je dužnost da javnosti objasne fenomene, razveju medijske magle i manipulacije, da pokrenu trendove iza kojih stoji jasna poruka i da, konačno, budu na čelu pokreta koji će probuditi građane i inicirati društvene promene. Ne postoji civilizovana zemlja u savremenom svetu čije temeljne vrednosti nije postavila neka intelektualna grupa koja je svojom vizijom nadahnula građane.

Mi smo, nažalost, pošli drugim putem. Javni prostor su preplavili nepismeni i bahati prostaci sakriveni iza partijske knjižice. Oni su sada nekakvi autoriteti, a nikada više ćutljivih, nevidljivih i preplašenih akademski obrazovanih građana u ovoj zemlji nije bilo. I danas mi nije do kraja jasno kako smo stigli do ovog potresnog stanja. Čega se plašimo? Da li je moguće da neka sitna ili krupna novčana dobit može kod jedne intelektualne osobe raspršiti svest o sopstvenoj odgovornosti - osećaj da ovom društvu nešto dugujemo? Nemamo pravo da se povlačimo i osećamo apatiju. U suprotnom ćemo priznati da su nas porazili najgori pojedinci ove zemlje.2. Kako Vi shvatate svoj položaj univerzitetskog profesora?

- Biti profesor Univerziteta u Beogradu je velika privilegija - status za koji se neprestano pitate da li ste ga zaslužili. Problem nastaje, čini mi se, kada prestanete da sebi postavljate to pitanje i umislite da vam to apsolutno pripada. Tada se izgubi taj toliko potreban ponizni osećaj da zbog svog položaja mnogo dugujete društvu. Dug svojoj zemlji plaćate neprekidnim radom na sebi, svojoj profesionalnosti u nauci i radu sa studentima, ali i učešćem u društvenom životu. Podjednako je važno da pratite naučne trendove i prenosite savremena znanja svojim studentima, kao i da otvorenih očiju pratite dešavanja u društvu i probate da svojim glasom obznanite ono što prepoznate kao štetno. Imajući u vidu da je univerzitet jedina institucija koja u ovoj državi ima koliku-toliku autonomiju, ne postoji nikakvo opravdanje za profesore koji ćute. Ne možemo očekivati od radnika u nekoj fabrici ili službenika u javnom preduzeću da se pobuni pre nas, jer ti ljudi rizikuju mnogo više od profesora. Solidarnost podrazumeva da se mi isturimo u borbi za bolje društvo i maksimalno poštedimo realno ugrožene grupe.3. Iako radite na Biološkom fakultetu, da li Vašim studentima ukazujete na značaj kritičke društvene svesti?

- Pored Biološkog fakulteta, moje matične škole, ja radim i na Filozofskom fakultetu. Sigurno je da rad u ovoj instituciji, koja je uvek bila predvodnik društvenog organizovanja, nije od mene „napravio“ društveno aktivno biće, ali mi je svakako pomogao da se udružim sa mnogim ljudima sa kojima delim slične stavove i vrednosti. Profesori i studenti Biološkog fakulteta takođe su uvek bili aktivni u pobunama i protestima, pa nije bilo moguće da izbegnem tu energiju prkosa prema nakaradnim političkim pojavama i autoritetima. Mislim da se značaj biologije i studija biologije nedovoljno razumeju u kontekstu društvenih pitanja. Postoji čitava paleta istorijskih događaja i biologa, posebno evolucionih biologa, koji su odigrali važne uloge u oblikovanju društvenih stavova, a ti su uticaji bili ili veoma loši ili fenomenalni.

Podsetiću vas da se mnoge ideje o rasizmu, fašizmu, nacionalizmu, mizoginiji i drugim nakaradnim stavovima, koji su dovodili, i još uvek dovode, do ratova, užasne diskriminacije i društvenog kraha, zasnivaju upravo na zloupotrebi biologije. U istorijskom pregledu razvoja biologije, pre svega nauke o nasleđivanju, za neke od ovih stavova možete konstatovati da su tragični rezultati tada nedovoljnih znanja. Danas, međutim, učenje biologije uključuje i kritički naučni odnos prema ovim pojavama. Samo oni ljudi koji biologiju ne znaju danas govore o "genima za rase“, "nacionalnim genima“ i sličnim konceptima koje smo odavno prevazišli i pokazali da nemaju potporu u nauci. Uvek je postojala i druga grupacija biologa koji su u "ljudskoj prirodi“ pronalazili egalitarna tumačenja, zbog čega je priča o međusobnom odnosu između biologije i društva strahovito uzbudljiva. Dakle, nije teško na Biološkom fakultetu negovati i unapređivati kritičku svest prema društvu.4. Šta su za Vas primarne društvene vrednosti?

- Svest o jednakim pravima svih ljudi koji čine jednu zajednicu mora biti apsolutni temelj svakog modernog društva. Često se u ovim razmišljanjima vratim na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima koja, po mom mišljenju, sadrži apsolutnu tačku svega na čemu počiva moderna civilizacija. Nema srećnog društva bez dostojanstvenih ljudi koji mogu da se oslone na svoju državu da će zaštititi njihova prava na život, rad, mišljenje, govor, na sopstvenu različitost, pravo na čist vazduh, vodu i zemlju, kao i pravo na slobodan i informisan izbor svojih predstavnika. Nedovoljno ljudi poznaje svoja prava, zbog čega nema dovoljno nas koji smo besni zbog toga što nam je naprednjačka država sve ovo oduzela.5. Koji su zadaci univerzitetskog profesora kada se zemlja nalazi u stanju diktature?

- Ja sam se udružila sa mnogim ljudima koji spadaju u ovu "besnu grupaciju“ i žele da preduzmu sve što je neophodno da okončamo besmislenu autoritarnu vlast. Naša se organizacija zove Skupština slobodne Srbije, a tu možete pronaći brojne intelektualce poznate po dosadašnjem društvenom radu, umetnike, lekare, radnike, poljoprivrednike, učitelje... Nismo elitistička grupa koja se bavi sterilnim razmatranjima u svojim kabinetima, već okupljamo predstavnike svih društvenih slojeva i profesija iz svih krajeva Srbije, što nam omogućava da saberemo sve probleme s kojima smo suočeni u današnjoj Srbiji. Razumeli smo da jedini put ka promeni jeste solidarnost sa svim ljudima u nevolji.

Takođe smo razumeli da posedujemo kapacitet da napravimo strategije za razvoj društva u svakoj oblasti društvenog delovanja, i to će biti zakonski okviri koji će, po prvi put, biti maksimalno prilagođeni građanima - ne vlastima. Nakon smene naprednjačkog režima, u čemu ćemo zdušno učestvovati na svaki način, važno je da imamo okvire za neko buduće bolje društvo. To su nam planovi - zaključuje dr Biljana Stojković.