"Novi Sad na vodi - organizovani kriminal Vučića i Vučevića"

 Kako Novaković kaže za Direktno.rs, na osnovu plana generalne regulacije koji je procurio u javnost, jasno je da će na potezu Mornarice, Brodogradilišta, Ribarskog ostrva, Šodroša i Kameničke ade biti građeno više od 500.000 m2 stambenog prostora.

- Ako pođemo od pretpostavke da će na toj lokaciji Dunava kvadratni metar koštati u proseku oko 3.000 evra, račun je jednostavan: vrednost stanova na tom potezu će biti dimenzioniran na milijardu i po evra! Građani Novog Sada će pretrpeti nepopravljivu štetu, a Andrej Vučić i Miloš Vučević će proknjižiti ogromnu ličnu korumptivnu korist - priča Novaković.

On dodaje da je problem kompleksan i sadrži bar šest dimenzija:

- Prvi je socijalno-politički problem i glasi: da li građani Novog Sada imaju pravo na svoj grad? Da li obala Dunava pripada građanima ili građevinskoj mafiji? Da li u blagodetima činjenice da grad izlazi na Dunav, treba da uživaju svi građani ili samo elita koja je spremna da kupi stan po basnoslovnoj ceni? Moj stav je naravno, da obala Dunava pripada svim građanima.

- Drugi problem je bezbednosni. Naime, pomerajući nasip 500 metara u korito reke na potezu od 4,5 km , da bi tako dobili 165 ha novog građevinskog zemljišta - stvara se realan rizik od poplava! Novi nasip koji ulazi 500 metara u korito Dunava, podrazumeva izradu od betonskih konstrukcija i naravno podizanje kota. To praktično znači da novi nasip smanjuje protočnu moć i da će svaki veliki plavni talas udarati u njega kao veštačku barijeru i pritom vraćati vodu u pravcu naselja Telep, Adice, Veternik i Futog. Taj deo obale je lošije branjen od ostalih delova i opasnost od poplava je potpuno realna. Slična stvar se i bez ovog nasipa događala prilikom visokog vodostaja od 2010. godine.

- Treći problem je ekološki. Ribarsko ostrvo, Šodroš i Kamenička ada su pluća Novog Sada - netaknuta priroda na preko 130ha šume. Raznolikost biljnog i životinjskog sveta ovaj dunavski kutak čini jedinstvenom oazom. Podsećam da je na Kameničkoj adi planiran hotel od 10 spratova, sa kongresnom salom i zgrade od pet spratova. Ako tome dodamo i objekte koji se planiraju na Šodrošu, dobijamo ekološko pustošenje kolosalnih razmera, jer izgradnja ovih objekata podrazumeva krčenje i seču šuma, odnosno, uništavanje i biljnog i životinjskog sveta na ovom prostoru.

- Četvrto, ovaj projekat je duboko koruptivan. Najočigledniji primer gramzivosti i odsustva svakog morala je slučaj kompanije Galens Nebojše Petrića, koji je i direktnoj sprezi sa Andrejem Vučićem. Naime, upravo na lokaciji Brodogradilišta koje je kupila ova kompanija je predviđen blok zgrada od 20 spratova. Zaista, sramotno!

- Peti problem je međunarodni. Pomeranjem nasipa 500 metara u korito Dunava smanjuje se protočna moć reke i ubrzava njen tok, te se otvara pitanje bezbednosti saobraćajnih koridora. Dunav nije samo naša reka nego važan ekološki, privredni, energijski, saobraćajni i turistički potencijal svih podunavskih zemalja. Siguran sam da ovaj "projekat" neće ostaviti ravnodušnim ni Dunavsku komisiju ni Dunavski biro, kao dve institucije u kojima svoje predstavnike imaju sve podunavske države upravo da bi osmišljavli i usaglašavali sve aktivnosti koje korišćenje dunavskog potencijala podrazumeva.

- Šesti problem je urbanistički. Izlazak grada na reku je najizazovniji i najkreativniji posao sa kojim se suočava svaka gradska uprava. Pošto to nije rutinski posao, potrebno je učiniti dve stvari. Prvo treba raspisati međunarodni konkurs za uređenje priobalja, a potom otvoriti najširu raspravu i uključiti javnost u odlučivanje o konceptu i sadržajima izlaska grada na reku.

- Već sada je jasno da građani Novog Sada dunavsku obalu vide kao mesto za sport, rekreaciju, opuštanje i uživanje. Ne znam nikog u Novom Sadu, sem predstavnika građevinske mafije, koji bi na Dunavu voleli da vide stambene blokove od 20 spratova i hotele od 10 spratova. Umesto pogleda na Dunav i Frušku goru imali bi pogled na te betonske mastadonte i zgradurine - objašnjava Novaković, i dodaje:

- Napokon, u celoj priči bez želje da budemo sentimentalni i patetični ima jedan čisto novosadski momenat. Ribarsko ostrvo, Kamenička ada i Šodroš su emotivni toponimi Novog Sada. Novi Sad ne samo da voli ove delove Dunava, nego im i tepa. Nije reč o Ribarsko ostrvu i Šodrošu nego o Ribarcu i Šociki! Onaj ko odluči da gradi "Novi Sad na vodi", poništava emotivnu istoriju grada, ubija njegovu dušu, ostavlja nas bez sećanja na ono što je Novi Sad bio i što je oplemenjujući ovaj deo Dunava mogao da bude - završava naš sagovornik.