DIGITALIZACIJA? 2,8 miliona JMBG nisu u elektronskoj evidenciji

Sve na klik i iz komfora svog doma ili kancelarije - obećanje da će javna uprava u potpunosti postati digitalna građani Srbije slušaju već deceniju. Taj plan bio je i u ekspozeu predsednice Vlade iz 2017, piše N1.

- Ne možemo u 21. vek sa pečatima, šalterima i papirima. Iako se često vezuje za tehniku, digitalizacija je mnogo više od toga - rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić 28. juna te godine.

Da li je Srbija zakoračila u 21. vek prema premijerkinom planu četiri godine kasnije? Iz izjave direktora Kancelarije za IT i e-upravu od prošle nedelje, ne bi se reklo.

- U matičnoj knjizi rođenih imamo građane koji ni nemaju jedinstveni matični broj građana. To je, preko 2,8 miliona građana - rekao je Mihailo Jovanović.

Nakon što se javnost uznemirila, oglasila se Kancelarija - direktor se nije precizno izrazio.

- Prilikom uspostavljanja Centralnog registra stanovništva u Registru matičnih knjiga rođenih ustanovljeno je da više od 2,8 miliona građana nema upisan JMBG kao podatak u ovoj elektronskoj evidenciji. To ne znači da 2,8 miliona građana nema JMBG, već da taj broj nije upisan u elektronsku evidenciju - navedeno je u saopštenju.

Da postoji problem sa elektronskim, matičnim knjigama, nije se moglo naslutiti iz odgovora premijerke iz 2018. na pitanje dokle se stiglo sa digitalizacijom, već upravo suprotno.

- Mi smo završili matične knjige, do kraja godine završavamo prenos činjenica o državljanstvu u elektronski oblik, što je bilo takođe izuzetno važno i pravimo registar građana - rekla je tad Brnabić.

Iz Kancelarije napominju - gotovo tri miliona matičnih brojeva nije elektronski pribeleženo jer do 1980. JMBG nije bio obavezan podatak koji se unosi u evidenciju matičnih knjiga rođenih. Nekadašnji poverenik za zaštitu podataka o ličnosti to ne vidi kao čvrsto objašnjenje.

- Još pre četiri decenije, u Jugoslaviji, JMBG je imala ogromna većina stanovništva. I sam projekat Vlade traje već godinama i ako posle toliko vremena u tim elektronskim knjigama nedostaje tolika količina podataka, onda zaista to zvuči krajnje zabrinjavajuće - smatra Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenih za zaštitu podataka o ličnosti.

U fondaciji SHARE kažu, ovde je problem konzistentnost podataka i netemeljnost u ophođenju sa njima, što dovodi u pitanje kapacitete države kada je u pitanju digitalizacija.

- Ovim država ne uliva poverenje da može na adekvatan način da odgovori na zahteve digitalizacije usled činjenice da imamo na nultoj tačci problem sa samim sistemom - kaže Andrej Petrovski.

Uz to, Petrovski napominje da je posebno bitno da li svaki proces digitalizacije može da se isprati do kraja, jer je reč o osetljivim podacima, pa se pita šta će biti sa njima kad dođu u sam registar i podseća na informacioni sistem COVID-19, iz kog su, iako je bio najbitnija baza podataka u jednom trenutku, curili brojni podaci.