DAN KAD JE 1.100 EVRA MALO Cene stanova su potpuno PODIVLJALE, a u ovim krajevima najviše

- Ukoliko uporedimo mesece pre pandemije, januar i februar 2020. godine sa istim mesecima prošle godine, govorimo o rastu od više od 25% u broju prometovanih nekretnina na nivou Srbije. Kada govorimo o mesecima nakon otvaranja tržišta, i tražnja i ponuda su rapidno porasli, zbog zaostataka iz marta, aprila i maja. Tako da je jun bio u rastu u odnosu na jun prošle godine za nekih 26% - kaže za naš portal operativni direktor kompanije Cityexpert Miloš Mitić.

Protok na tržištu nekretnina se povećao, a agenti nekretnina smatraju da je mogući uzrok tome zatvaranje tržišta za vreme karantina, te kupci i prodavci sada nadoknađuju propušteno.

- Kupoprodaja nekretnina u odnosu na isti period prošle godine nije opala, naprotiv, mislim da se ona intenzivirala. Koronavirus uticao je na povećanje prometa. Ne znam da li je virus direktno uticao, ali u odnosu na prošlu godinu ima više kupaca - kaže za Direktno agent Fima nekretnina Vladimir Laban.

Novac koji kupci treba da izdvoje za nekretnine u Beogradu, međutim, takođe je veća. Tako je cena kvadrata skočila u centralnim, ali i opštinama na periferiji grada. Primera radi, Mirijevo ima manjak stanova u odnosu na potražnju pa cene idu do čak 1.400 evra, što se vraća na nivoi iz 2008.

- Cene stanova rastu, u procentima za oko 10 posto na obodima grada - Mirijevo, Mali Mokri lug, Veliki mokri lug, a u centru su takođe skočile. Kupci nekretnina više se interesuju za novogradnju, najviše zbog povraćaja PDV-a za nove stanove i kupce prvog stana - objašnjava Laban.

Opština Savski venac prestigla je opštinu Stari grad po visini cene kvadrata u starogradnji, te za stan ili kuću treba da u proseku izdvojite čak 2.565 evra, dok se nekretnine na Paliluli, u zavisnosti od lokacije, mogu kupiti i za "samo" 1.159 evra. 

Iako je korona uzdrmala tržište cene još uvek ne padaju ali, kako smatra Mitić, u poslednjih par meseci ne možemo govoriti ni o rastu već o ravnoj krivi.

- Ne možemo govoriti o rastu cena nakon pandemije. Ako pogledamo tražnju, ona je i dalje konstantna za već tradicionalno tražene centralno beogradske lokacije kao i za nove kondominijume. Možemo da govorimo o blagom rastu od nekih 5-10% - smatra Mitić.

Da li će se kupci opredeliti za staru ili novu gradnju zavisi od ličnih preferencija, ali raste tendencija kupovine novih stanova jer često koštaju isto kao i stari.

- Trenutno je takva situacija da su stanovi u starogradnji vrlo često u sličnom ili istom cenovnom rangu sa novogradnjom, tako da se tražnja sve više usmerava ka novogradnji. Možemo reći da u ukupnom prometu i dalje dominira starogradnja, ali da tražnja ka novogradnji iz godine u godinu sve više raste. Tu možemo podvućii jasnu paralelu sa rastom broja investitora koji grade - kaže Mitić.

Za stari stan u Beogradu tako treba izdvojiti od 838 do 2.480 evra, a za novi 1.197 do 3.081 evra po kvadratu u zavisnosti od lokacije. 

- U prvom kvartalu ove godine prosečna cena stanova u starogradnji u Beogradu, oglašenih kod nas, iznosila je 1.512 evra/m2, a u drugom kvartalu 1.650 evra/m2, pri čemu vidimo da je, bez obzira na vanredno stanje, drugi kvartal doneo rast cena - kaže Jasmina Gavrilov Dražić, PR menadžer agencije za nekretnine 4zida.

U proseku se za stan u starogradnji izdvaja oko 1.659, a u novogradnji 2.139 evra.

- Najskuplji stanovi u Beogradu su na lokaciji Beograd na vodi, gde je u prvoj polovini ove godine i prodat najskuplji kvadrat, koštao je naime 9.124 evra. Na ovoj lokaciji je i prodat najskuplji stan u Srbiji i to za 1.380.888 evra. Poređenja radi, prošle godine najskuplji kvadrat iznosio je 8.683 evra, a nalazio se na istoj lokaciji, Beogradu na vodi - kaže Jasmina.

Epidemija koronavirusa donela je, kako navodi Gavrilov Dražić, manji promet na tržištu nepokretnosti, ali nije uticala na cene nekretnina, koje u većini gradova i dalje beleže rast. Tržište nekretnina možda očekuju promene i na jesen, a to pre svega zavisi od epidemiološke situacije, ali i od ekonomske situacije u zemlji.