PRITISAK NA LEKARE - HEROJE Zbog istine postali meta vlasti

Prvi slučaj koji je uzburkao i razočarao javnost bila je smena prof. Dr Tatjane Pejčić sa mesta direktora Klinike za plućne bolesti u Nišu jer je sredinom juna ove godine uputila dopis predsedniku Aleksandru Vučiću da niška Klinika za plućne bolesti više ne želi da ima status kovid bolnice, jer to može dovesti do "gašenja njene osnovne delatnosti". Ubrzo nakon toga, ona je smenjena. U eksluzivnoj izjavi za Direktno, ona je objasnila da je samo rekla istinu i da treba da se misli i na sve ostale pacijente.

Zatim je krajem jula doktorka sa GAK-a u Višegradskoj ulici Saša Ljuština, koja je potpisala peticiju za smenu Kriznog štaba, dala otkaz, jer je nakon potpisivanja peticije trpela poniženja na poslu. Dobila je naredbu od direktora da "isprazni svoju sobu", da bi potom bila prebačena na drugo odeljenje i skinuta sa operativnog programa. Nekoliko dana kasnije, dala je otkaz.

Protiv dr Stevana Orelja, specijaliste neurologije podneta je anonimna krivična prijava samo zato što je na blogu rekao da je teška epidemiološka situacija u Sremskoj Mitrovici i saopštio podatke o broju obolelih. To je kasnije direktor Opšte bolnice dr Živko Vrcelj objasnio rečima da je "nedozvoljeno da se iznose informacije iz ustanove bez dozvole".

A onda je sankcionisana i dr Lejla Ćeranić iz novopazarske bolnice, jedini infektolog, majka četvoro dece, koja je danima bila stub borbe protiv koronavirusa u Novom Pazaru. Ona je smenjena sa mesta načelnika Infektivnog odeljenja, a juče je Direktno pisao da je još jedan lekar iz ove bolnice na udaru. Reč je o Mithatu Mušiću, koji je na svom Fejsbuk profilu otkrio da mu se sprema suspenzija i da mu se namešta priča.

Nažalost, nisu oni jedini koji su kažnjeni, a da nisu krivi. Pritisak na zdravstvene radnike je toliko velik, da su se oni prosto izgubili i pored toga što im je život u svakom trenutku ugrožen, bore se da izleče pacijente, moraju i da misle na to da li će njihovo mišljenje da bude sankcionisano.

- Ogroman pritisak se vrši na lekare da se informacije o onome što su videli, zapazili ne iznose u javnost. U prvom trenutku to bude usmeno, zatim se direktori zdravstvenih ustanova pisanim dokumentom obraćaju zaposlenima, kao što je uradila direktor Instituta za onkologiju dr Danica Grujičić, koja je zabranila da bilo ko daje izjave bez njenog odobrenja, što znači da posle usmenih pretnji obavezno ide reakcija direktora. I to je tako u svim zdravstvenim ustanovama. I zatim, zbog pritiska koji trpe, većina lekara pognute glave slušaju naređenja, a taj koji misli bude izolovan. Vidite, medicinski radnici rade u timu. Zato je ta izolacija pojedinog radnika, mnogo teška i svi se toga plaše - kaže za Direktno dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.

On dodaje da u takvoj situaciji retko ko se odlučuje da kaže šta misli, jer zna da će njegova porodica i on da pate pet ili šest godina.

- Sudovi i tužilaštva ne rade svoj posao i jednostavno ostanete usamljeni i, što je najgore, budete primer da mora da se ćuti. Vlast uspeva tako da uplaši pojedinca, ali kada svi stanu iza jednog, situacija će biti obrnuta. Ako ne mogu da vas zaplaše, oni probaju da vas kupe, ako i to ne mogu, moraju da reše situaciju, to je prirodan sled, ali treba izdržati pritisak - dodaje Panić.

On navodi primer Anesteziologije kraljevačke bolnice u kojoj radi, gde su pre dve godine udruženi uspeli da izdejstvuju da se redovno servisiraju svi aparati i oprema, iako godinama pre toga to nije urađeno.

- Jedino tako, ujedinjeni možemo da se izborimo za svoja prava - zaključuje on.

Za sada heroji su pojedinci, njima se divimo, ali ono što ne valja jeste da time što ne stanemo iza njih, i dalje izgleda idemo linijom manjeg otpora i držimo se onog : "Ćuti, ipak može biti gore!"

Može li?