Srbija - zemlja dugova i bajki i ugašenih sela! | Društvo i ekonomija | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

Dejan Bulatović

07. 08. 2020. 12:10 2

Srbija - zemlja dugova i bajki i ugašenih sela!

Sve lošije stanje u Srbiji nije dovoljno samo konstatovati. Važno je okrenuti se sopstvenim potencijalima koji su, po rečima slovenačkog ministra poljoprivrede Dejana Židana, iz 2016.: „Čuvajte Vojvodinu jer ne znate šta imate“ upadljivo izdašni.

 

Skoro čitavu deceniju, Srbija ima na vlasti nestručne kadrove, koji ne grade i ne sade, već ruše i čupaju, o čemu često dokumentovano govorim.

Poljoprivreda se velikom brzinom urušava, zatire i, po svemu sudeći, gasi. Podatak po kome je Srbija na visokom 17-om mestu od ukupno 206 svetskih zemalja i teritorija, ne znači puno jer su nas komšijske zemlje iz okruženja ali i ostatka sveta, sa manjim proizvodnim i obradivim potencijalima odavno pretekle.

Godine 2016. kada je Branislav Nedimović preuzeo resor poljoprivrede, subvencije po hektaru su smanjene sa 12.000 na 4.000 dinara. Iste godine, subvencije po hektaru, u Sloveniji iznosile su između 600 i 900 eura. Slovenačka Vlada je pokrenula program po kome svaki mladi Slovenac koji želi da se bavi organskom poljoprivrednom proizvodnjom, dobija od države subvencije od 45.000 eura. Treba napomenuti da Srbija ima oko 4,8 miliona hektara obradivog zemljišta, a Slovenija 600.000 hektara plodnog tla.

 
 

Dok se srpsko selo gasi jer mladi odlaze u inostranstvo, u Holandji, koja je po obradivoj površini 4 puta manja od Srbije i druga po redu zemlja sveta kada govorimo o izvozu poljoprivrednih proizvoda, agro sektor je jedan od najjačih u svetu i kao takav, završenim studentima poljoprivrede garantuje zaposlenje.

Da je Nemačka zemlja koja vodi računa o poljoprivredi, govori podatak da je 2018. nakon štete koju su tamošnji poljoprivrednici pretrpeli na usevima zbog jake suše, odlučila da pomogne sumom od 340 miliona eura. Naše ministarstvo poljoprivrede napravilo je plan, po kome je ove godine trebalo uložiti oko 560 milijardi dinara u sistem za navodnjavanje, od čega 145 miliona u elektrifikaciju istog. Kanali i dalje stoje zapušteni, a o naknadama štete zbog suša, nema ni pomena.

 
 

Još jedna zemlja koju svaka vlast u Srbiji tradicionalno smatra bratskom, Rusija, ima poljoprivredni sektor od koga bismo mogli da učimo. Zahvaljujući važnoj meri ograničenja uvoza, ova zemlja je 2014. zadovoljavala 83% svojih potreba za svinjskim mesom. Danas, 2020. Rusija u potpunosti, dakle 100% zadovoljava svoje potrebe svinjskim, ali i živinskim mesom. Poređenja radi, Srbija je samo u 2018. uvezla čak 29.000 tona svinjskg mesa.

Crna Gora, za koju srpske vlasti tvrde da se nije „obračunala“ sa korona virusom ni upola dobro kao mi, je u ovoj godini do sada, subvencionisala 1423 poljoprivrednika, ukupnom sumom od 1.136.000 eura. Kada uzmemo u obzir da ova zemlja ima „svega“ 516.200 hektara obradive površine, to je zaista podatak za poštovanje.

Takođe smatram važnim da navedem da svakako nije smisao poljoprivrede u novcu iz državnih subvencija, već kao primarno vidim odnos države prema paorima i načinu na koji im ona pomaže. Ili odmaže.

Prva zemljoradnička zadruga u Srbiji osnovana je 1844. U tom periodu, osnovana je i prva zemljoradnička zadruga u Danskoj, 1882. Danas, Danska proizvodi 95% svojih prehrambenih proizvoda upravo na zadružnim farmama. Jedan od uslova proizvodnje jeste hrana za životinje bez antibiotika i zahvaljujući ispunjenju ovog uslova, danski farmeri godišnje dobijaju subvencije od 94.000 eura od EU. U Srbiji, 175 godina posle, zadrugarstvo se vadi iz pepela.

Srbija, sa pogodnom klimom, plodnim tlom i velikim procentom stanovništva koje se bavi poljoprivredom, u 21. veku je zemlja bagatelnih otkupnih cena voća, mesa i mleka. Srbija je zemlja bez protivgradne zaštite. Zemlja dugova i bajki. Zemlja ugašenih sela. Zemlja u kojoj srpski seljak radi pognute glave. Zato ponovo pitam, zašto i dokle tako?

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

OUT OF SERVICE

Zoran Živković [16.09.2020.]


Video dana

Slonov kamen, Island

Anketa

Gde vidite sebe za dve godine?

Rezultati