Pismo jedne Milice: Probudi se Srbijo!

Mi smo ti koji imaju kontrolu! Oni će nas "jahati" dokle god ih budemo puštali. USTANI SRBIJO, PROBUDI SE! Kada je Sloba pao više, stotina hiljada ljudi je 5. oktobra bilo na ulici. Sada je na ulicama tek nekoliko hiljada. 5. oktobra su se ljudi iz cele Srbije uputili u Beograd. DOĐITE LJUDI, BEOGRAĐANI VAS ČEKAJU SPREMNI!!

"Bio sam ceo dan na ulici, bilo je neprimerene sile, ali kada su uveče na ulicu izleteli batinaši u civilu, i počeli bez reda da biju koga stignu na Terazijama, to mi je tada bilo strašno." Ovo je citat o protestima iz ’97 godine, ne od juče ili dan pre toga. A 13 godina kasnije se dešava identičan scenario. "Posle nekoliko dana protesta širom Srbije, demonstranti su 5. oktobra stigli u Beograd iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima." Ovo je opis 5. oktobra.

Ali 5. oktobar se nije samo desio, demonstracije su počele 24. septembra, 5. oktobra su se ljudi iz cele Srbije ujedinili i skupili u Beogradu što je donelo pobedu narodu nad totalitarnim režimom. Znam da se ljudi trenutno bore sa Koronom, ali upravo zbog njih treba da se borimo! Oni ne zaslužuju da sadašnja vlast ne odgovara za to što su ih doveli do toga da u bolnicama nema slobodnih mesta, nema aspiratora, lekova, opreme, stručnog kadra… Ne borimo se za politička uverenja – borimo se za EGZISTENCIJU, BUDUĆNOST!

Moja majka i brojni drugi roditelji su se pre 20 godina nagutali suzavca da bih ja i moji vršnjaci imali bolje sutra. Plašila sam se da majci kažem da idem na proteste jer sam bila ubeđena da će mi reći da ne idem pošto sam žensko, jer je opasno, ali kada sam joj rekla da idem - nije rekla nemoj. Pogledala me je, progutala knedlu u grlu, rekla mi da sednem i dala instrukcije šta da radim i kako da se ponašam. Baka me je samo pogledala i rekla "sine, nek te Bog čuva". I išla sam svakog dana, spremna za suzavac i batine, i ići ću dok se ovo ludilo koje vlada u Srbiji 30 godina ne zaustavi.

Zašto se zaboravili koju snagu Srbija ima? Uspeli smo da oteramo Turke koji su bili jedna od najjačih sila. Povlačili smo se preko Albanije peške. Kada smo probili Solunski front Bugari su vikali "Bežite, idu mrtvi!". Isterali smo Nemce iz Srbije. Srušili Slobu. To smo sve uradili jer smo bili složni, ujedinjeni. To nam treba sada! Sadašnji diktator nije ni na jedan način drugačiji od prethodno pomenutih ličnosti. Ako ga se svi plaše, ako smo mali – drži nas u šaci, ali ako se oslobodimo straha - on nema nikakvu moć. Ruše nam državu, ruše nam ponos, ruše nam živote. Ako ne istrajemo, torturi ove vlasti neće biti kraja. Ovo sada što se dešava je kulminacija 8 godina laganja, krađe, maltretiranja, ponižavanja. Bukvalno su naše živote na kocku stavili da bi zadržali vlast!!!

Moja baka će umreti kod kuće u ogromnim bolovima jer nema Covid i nije prioritet. Šta mislite, koliko takvih ljudi trenutno ima u Srbiji? Svi smo ugroženi ne samo rizikom od korone već time što ne možemo da se lečimo na pravi način. Zdravstveni sistem puca po svim šavovima. Brojni lekari se ne sećaju ni kad su se poslednji put naspavali, jeli, kada su svoje porodice videli. Biju nas i maltretiraju jer tražimo da priznaju odgovornost za situaciju koju su napravili.

Ana Brnabić (neću reći gospođa jer je odavno pokazala da to nije) ima obraza da na televiziji izjavi da su sav suzavac bacili demonstranti i da policija nijedan suzavac nije bacila na građane! Ne znam da li je persona upućena, ali suzavac se ne kupuje u lokalnoj prodavnici. A i da se kupuje, većina građana bi morala da bira između toga i hleba, mleka i ostalih osnovnih potrepština. I apelujem na njihov PR tim da im nabavi internet i pokaže snimke na kojima se jasno vide policajci, koji ispaljuju suzavac i ’94 i’99 godine na demonstrante.

I onda da im objasne da je protivzakonito koristiti. Bilo bi dobro i da njoj i njenim kolegama poput Nebojše Stefanovića pokažu snimak na kom ambulantna kola hitne pomoći prevoze policajce. I kad to pogledaju, da objasne narodu zašto se u ove svrhe koriste kola hitne pomoći koja generalno ima deficit transportnih vozila. Na dan kada ja ovo pišem preminuo je Džo Bagerista u 77. godini. Običan građanin koji je voleo svoju zemlju i koji je na protest 2000. došao svojim bagerom. I tim istim bagerom krenuo na zgradu RTS-a dok su pucali na njega.

Džo Bagerista je svaki dan prostesta bio sa nama. Sinoć je nakon protesta došao kući, legao da spava i nije se probudio. Danas su ispred Skupštine u njegovu čast bile zapaljene sveće i ljudi su postavili male bagere. Nemojte da pljunemo na sve što je uradio! Nemojte da pljunemo na sve što su građani Srbije uradili sa uverenjem da stiže bolje sutra!

I NAD BOGOM IMA BOG! DOĐITE SVI U BEOGRAD, BORIMO SE ZAJEDNO!