Jelka Jovanović: Vučićevi mediji ubeđuju ljude da ne veruju svojim očima

Jelka Jovanović je nezavisni novinar s višedecenijskim stažom, član je Saveta za štampu i jedan od boljih poznavaoca (ne)prilika u srpskom novinarstvu. Koleginica Jovanović kaže da se medijima koji su se pretvorili u propagandna sredstva bliži kraj i da se publika sve više okreće redakcijama koje se bave istraživačkim novinarstvom i čije su informacije pouzdane. 

Da li su mediji u Srbiji izgubili svoju svrhu?

- Na tako direktno pitanje teško je odgovoriti sa da ili ne, pošto je tačno i jedno i drugo. Očigledno je, naime, da su tradicionalni mediji izgubili značaj, posebno politički nedeljnici i radio, ili su se pretvorili u ogoljena propagandna sredstva, poput televizija i tabloida. Dakle, tako gledano odgovor na vaše pitanje je “da”. Međutim, ekspanzija portala i širenje društvenih mreža, s narastujućim brojem redakcija koje se uspešno bave istraživačkim novinarstvom i kod nas i u svetu, pokazuje da mediji imaju novi život, precizije imaće ga kad sakupe više publike nego što je imaju tradicionalani mediji.

Da li će se i našim medijima pružiti još jedna “životna prilika”?

- To vreme nije daleko, a kriza s pandemijom to pokazuje, s tim što su najveći rast poseta beležili mediji koji važe za pouzdane, poput portala danas.rs, direktno.rs i tvn1. Tačno da je u tom periodu zabeležena i nešto veća gledanost različitih televizija, ali to je lako objašnjivo pošto su najlojalniji tv-pratioci, stariji, bili u prinudnom karantinu. Sigurna sam, međutim, da vaše pitanje cilja i na kvalitetan informativni program, bez obzira na platformu, a tu smo, bez sumnje, najviše podbacili kao profesija, ali i kao publika. 

Koliko je i na koji način na urušavanje nezavisnih i profesionalnih redakcija uticao režim Aleksandra Vučića?

- U dobroj meri, mada valja reći da se između dva perioda vlasti crveno-crne koalicije, a Vučić je najvažnija karika, mediji nisu oporavili dovoljno. Devedesete su bile nož u samu suštinu novinarstva, sa ratno-hučkačkim i ratno-propagandnim manipulacijama, drastičnim kaznama medijima koje su sproveli Šešelj i njegov najbolji đak Vučić. Brz oporavak od tog udara nije bio moguć, a paktiranje postokobarskih političara s najgorima među njima, uz potpuno zanemarivanje lustracije kao procesa, doveo ih je ponovo na novinarsku mapu. Setite se samo Čankovog sviranja na Pinku, Koštuničine ustreptale posete Politici koja je još zuadarala na pokvarena jaja kojima su se građani zasipali, potom Dinkićevo paktiranje s tabloidima, a nije bio jedini.

Da, ali i mnogi novinari iz nekada nezavisnih medija brzo su postali sluge režima?

- Ni novinari iz tzv. nezavisnih medija nisu bili odveć voljni za razdvajanje žita od kukulja. Dovoljno je pomenuti poviku na Izvršni odbor NUNS-a zbog krivične prijave protiv čelnika najvećih medijskih kuća tokom devedesetih. Čini mi se i da se vrlo naivno uletelo u pakt s dojučerašnjom opozicijom, a posle ubistva Zorana Đinđića reformski procesi su zaustavljeni. Uz definisano reklamno tržište, definisano u smislu monopola, okončanje privatizacije lokalnih televizija bukvalno u interesu Vučića i SNS-a, on i njegov režim lako su većinu starih, uz nešto novih medija, stavili ne pod kontrolu, već u direktnu funkciju stranačke propagande. Nevolja je što taj protivprirodan blud odgovara i onima koji rukovode medijima – bez uzvraćene ljubavi, to ne bi bilo moguće. A neće im biti problem ni nekog drugog da služe, kad jednom Vučić ode. 

Šta je danas osnovna svrha „novinara“ i medija bliskih režimu. Šta oni promovišu, šta serviraju narodu?

- Možda nisam najbolja sagovornica za to, pošto mi sve teže pada da pratim te medije. Prosto, postaje stvar mentalne higijene uzdržati se listanja, gledanja i slušanja onoga što sevriraju pod firmom novinarstva. Počev od idolopokloničkog prenošenja svake reči Vučića i njegovih najbližih saradnika, bez pitanja - a i kada pitaju, bolje da to ne čine! – bez analize serviranih podataka. Ono što mene uvek iznova iznenadi je poverenje koje imaju i jedni i drugi, kao da je ljudima lepše i lakše da veruju i najneverovatanijim lažima nego da uključe mozak.

Zar ova vlast zaista opstaje samo zahvaljujući tome što većina medija objavljivanjem netačnih informacija obmanjuje javnost?

- Ne, oni opstaju na crpljenju i korišćenju svih državnih resursa, a mediji su efikasna poluga, a ponekad i batina da se to stanje održava. Batina rezervisana za svakog ko misli i govori drugačije, bez obzira da li su u pitanju akademici, novinari, opozicioni političari, lekari... Umreženi tzv. mediji ih časkom provuku kroz blato, bez prava na odgovor.

Možete li da navedete nekoliko najdrastičnijih primera kako je vlast preko svojih glasila dovela javnost u zabludu?

- Malo pre ovih izbora prisetila sam se onog Labana iz Subotice koji je pretio betonskim cipelama jednom profesoru. I opet je pobedio, naravno na Vučićevim krilima, što je paradigma našeg života. Pa, setite koliko puta je ponovljeno obećanje o 500 evra prosečne plate, a svako od nas može na prste jedne ruke da pobroji one koji imaju tu platu. I čudoviđno, ljudi koji zarade za 250, 300 evra, veruju u čudesnu najavu o 900! Naravno, zahvaljujući stalnom orkestriranom ponavljaju tih obećanja. 

Skrivaju i kriminalne afere u kojima je uključen vrh vlasti?

- Tako je, s druge strane imate gromoglasnu tišinu na najveće afere poput Jovanice, Krušika, da se ne vraćamo na Beograd na vodi i Savamalu, stanove i doktorat Siniše Malog. Aktuelno je, naravno, igranje sa brojevima obolelih i preminulih, skrivanje podataka o (ne)opremljenosti bolnica, potrošenim novcem, a kako vreme odmiče i brojem otpuštenih pošto vlast koja sebe smatra najboljom od pamtiveka teško može da se nosi s nadolazećom recesijom.

Plasiranjem lažnih informacija i spotova kako su pobedili koronavirus ugrozili su i zdravlje naciji?

- Sve je više stručnjaka koji o tome govore – ali naravno ne na medijima pod kontrolom vlasti. Žalosno je što i najviši državani funkcioneri i mediji koji su im u službi nastavljaju s obmanama, ubeđujući čak i na licu mesta ljude da ne treba da veruju sopstvenim očima. Ceh može biti užasan, a među prvim može stradati zdravstveni sistem, ne samo lekari i drugo angažovano medicinsko i nemedicinsko osoblje, već čitav sistem. A to nije posledica samo koronavirusa. Pre nekoliko nedelja sam našla „Novi magazin“ od pre pet godina s naslovnom stranom „Ko će nas lečiti“, pošto je zbog nemara prema zdravstvu egzodus počeo odavno. Neću da tvrdim da je samo ova vlast kriva, ali je činjenica da se masovni odlasci poklapaju s jačanjem Vučićeve moći.

Od 2.000 registrovanih medija u Srbiji njih 1.800 nikada u poslednjih osam godina nisu objavili ni reč kritike prema vlastima, od lokalnog pa do najvišeg državnog nivoa. Šta nam to govori?

- Ništa dobro, ali verujte mi na reč da su oni tako postavljeni i ustrojeni, da ne kažem i uštrojeni, da bi se isto ponašali da na vlast dođe Đilas ili bilo ko drugi. To je manir koji se sve lakše stiče, a sve teže ostavlja. 

Da li Vam se ipak čini da režimskim glasilima, koji se ističu kršenjem novinarskog kodeksa i etike, narod sve manje veruje?

- Nemam takav utisak, uostalom uz sve manjkavosti i izborne nepravilnosti i neregularnosti, nesumnjivo da Vučić uživa najveću podršku. I to ne samo od ljudi koji se informišu s negledljivih televizija i nečitljivih tabloida. Postoji još jedan fenomen kojim se ti mediji i njihovi pokrovitelji koriste, osim brutalnih laži i našminkanih statistika, oni vole poluistine i na taj način manipulišu i podacima i javnošću.

Zašto predsednik Srbije ne daje intervuje redakcijama koje nisu pod njegovom kontrolom? Da li se on plaši da sedne ispred novinara?

- Pre osam godina obilazio je sve redakcije i svima davao intervjue, sećate se i seansi sa više novinara ili javnih poslenika? Danas mu ni ti mediji ni javnost koja njih prati nisu potrebni; valjali su da stekne neku vrstu legitimiteta i čak izazove sažaljenje ponavljanjem mantre “platio sam!” zablude. Mada ja nikad nisam shvatila kako je, kome i čime platio pošto je sve vreme bio u parlamentu, na državnoj plati, u stanu koji je za male pare otkupio. Mislim, dakle, da nije strah od novinara, nego bahatost u kojoj su te redakcije i novinari samo sredstvo da pokaže prezir prema ljdima koji ga ne podržavaju. Mislim na građane uopšte. 

Na koja pitanja je Vučić dužan odgovore naciji?

- Na mnoga, počev od onih ratnih pa do plana za Kosovo, o aferama u čijem su središtu njegovi bliski saradnici, eto da preskočim srodnike... Dužan je i da objasni svima, a posebno svojim profesorima koji ga kuju u zvezde kao najboljeg studenta pravnog fakulteta, zašto bezočno krši Ustav. Gomila pitanja je i u vašim prethodnim pitanjima i mojim odgovorima.

Kakva je sudbina nerežimskih medija u Srbiji? Da li će uspeti da prežive sve pritiske vlasti?

- Očigledno je da će morati da se reorganizuju i brže napreduju od režimskih u svakom smislu. Moraju koristiti sve platforme, jačati portale jer će time moći da obuhvate veću publiku s manjim troškovima. I više oglasa, pošto je direktna veza oglašavanja i čitanosti. Klasična televizija i klasična štampa su skup hobi. Takođe, važno je razvijati analitičko i istraživačko novinarstvo, ne samo u posebnim redakcijama; mislim da će svi ozbiljni mediji uskoro morati da otvore i tu priču. Ne smemo smetnuti s uma činjenicu da iako režim ima najveću podršku i režimski mediji sigurnu publiku, ipak daleko više od polovine građana ih ne podržava i želi proverene i pouzdane informacije.

EU je stopirala otvaranje pristupnih poglavlja Srbiji između ostalog i zbog gušenja slobode medija. Da li to može uticati da se bar RTS, kao javni servis, oslobodi uticaja vlasti na uređivačku politiku?

- Na otvaranje javnog servisa presudno mogu i moraju uticati ljudi koji tamo rade. Govorim prevashodno o informativnom programu, koji je najveća rak-rana, mada bi se moglo govoriti i o nekim drugim segmentima. Činjenica da su poslednjih godina mnoga zvučna imena otišla pokazuje da nešto debelo ne štima u RTS-u. Naravno da i pritisak spolja, upravo u smislu ispunjenosti uslova za evrointegracije može biti važan, kao i pritisak profesionalanih udruženja. Ali, sve to neće biti dovoljno ukoliko urednici i novinari RTS-a ne budu želeli da rade svoj posao kako treba.