"Čuvari vatre": Građani da se bore za bolje sutra ili da emigriraju

"Čuvari/ke vatre" su prisutni na svakom opozicionom skupu, njihove lajv prenose prate hiljade ljudi, često učestvuju u humanitarnim akcijama... Eto razloga da ih predstavimo. 

Šta je "vatra", ko su danas čuvari i čuvarke vatre?
 
- Čuvari vatre su, pre svega, obični ljudi. Građani koji su, ni krivi ni dužni, veći deo svojih života u političkom vrtlogu koji im polako, ali sigurno urušava i najosnovnija prava; građani kojima je svega preko glave, ali ujedno i građani koji ne žele da se pomire sa tim. I koji ne čekaju nekoga da ih "povede", već pokušavaju da ličnim primerom daju podstrek ostalima. Okupili smo se na samom kraju aprilskog protesta iz 2017. godine u pokušaju da ga održimo. Da održimo "vatru" bunta. Otuda i naziv „Čuvari vatre“ - kažu "čuvari vatre" za Direktno.rs. 
Kako danas, tri godine kasnije od vašeg okupljanja, izgleda borba za bolji život i pravdu?
 
- Borba za bolji život u Srbiji ima "dve brzine": jedna je na makro nivou tzv. visoke politike, gde pokušavamo da korektivno delujemo na osnaživanje udruživanja građana, partija i pokreta, a druga je na mikro nivou, tj. na pojedinačnim slučajevima gde je zaista potrebna međusobna pomoć i solidarnost. Pomoći nekome da plati prenapumpan račun za struju, spasiti neku porodicu od prinudnog iseljenja ili obezbediti nekome jedini obrok naši su imperativi.
 
Čemu običan čovek može da se nada u Srbiji? 
 
- Običan čovek u Srbiji, prema našem mišljenju, ima dva izbora: ili da se bori za bolju sutrašnjicu, ili da emigrira. Nešto kao situacija iz psihologije „bori se ili beži“.  Mi smo odabrali ovo prvo, pa tako i naša krilatica glasi "Borba, uvek i svuda 24/7/365", jasno aludirajući na ono što pokušavamo da (u)radimo. Sa druge strane, nažalost, čini se kao da je većina građana zaboravila da su oni zapravo vrhovna vlast, da je ova država naše vlasništvo i da mi sami trebalo da stvorimo bolju budućnost. Što pre shvatimo da se "mi pitamo" pre ćemo i uspeti da stvorimo bolje mesto za život, za sve.

 
Mora li politika biti preduslov za sve u državi, da nam vlast određuje život i koliko vazduha ćemo uzeti?
 
- Mi danas živimo praktično u partijskoj državi. Država je, kao u totalitarizmima 20. veka, izjednačena sa vladajućom partijom. Nju, umesto ideologije rukovode klijentelizam članova i psihološko stanje samog lidera. To se dalje reflektuje na čitavo društvo od koga se, sada već otvoreno zahteva pokornost. Tako ova vrsta "politike" dolazi do svakog od nas i nameće se kao preduslov. Zapravo, ovakva vrsta "političke podobnosti" nije postojala ni u vreme socijalizma. Danas se, ne samo od rukovodilaca, već i od čistača ulice traži članstvo u partiji. Sam lider SNS-a je svojevremno sam donosio odluke o tome kada će početi radno vreme, uskraćivao deo primanja penzionerima, nedavno odlučivao kada je i koliko dovoljno da pas bude izvođen u šetnju(...), pa nije nemoguće da će procenjivati i koliko nam je vazduha potrebno da udahnemo ili gramažu obroka. Mi tu politiku koja nam se nameće "odozgo", moramo da zamenimo sopstvenim delovanjem i učešćem u traganju za rešenjima. Umesto podanika ili žrtvi, odnosno objekta, da budemo subjekt politike. Otuda i ovo naše neformalno udruživanje, koje jeste političko, ali i egzistencijalno, zarad pukog opstanka.
 
Kako da sačuvamo vatru u sebi u borbi za bolje sutra?
 
- Vatru u sebi u borbi za bolju sutrašnjicu najbolje ćemo sačuvati ako shvatimo da je na nama, na prvom mestu, velika odgovornost. Nismo mi prva generacija koja je bila osuđena da čitav život provede u okupaciji, ropstvu ili siromaštvu, ali trebalo bi se ugledati na one generacije koje su nas iz takvih nezavidnih perioda spasavale. Za nas je možda kasno, ali naša misija mora biti da iza sebe ostavimo bolje mesto za život, od onog kojeg smo nasledili. Ne znamo da li ćemo uspeti, ali smo sigurni da se moramo boriti. Svako od nas, uvek i svuda. I zato, kada vas sledeći put pozovemo na protest, akciju ili prisilnu deložaciju, jednostavno dođite i budite tu. To će biti dovoljno za početak, i za kraj.