NAROD KAO DOMAĆI ZADATAK Vučić zna ko će koga juriti

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao je u obraćanju novinarima na kraju posete Japanu, da je priča o obojenoj revoluciji odavno završena, samo što studenti u blokadi još to nisu razumeli i nisu to videli. Vučić je istakao da je gnev naroda sve veći i ponovio da će ih čuvati od njihovog gneva.

- Samo ću da im kažem da se ne sekiraju mnogo. Čuvaću ih od gnevnog naroda. Narod će da ih juri po ulicama, baš kao što se to dešava drugima, uvek vam se to kao bumerang vrati. Narod će želeti da ih juri po ulicama i Bakiće i sve ostale, ja to neću dozvoliti -  poručio je Vučić.I naveo da taj bes može polako da se vidi na svakom koraku.

- Broj onih koji izlaze protiv blokada je desetostruko, dvadesetostruko veći od ovih drugih. A bes kod ljudi koji su protiv blokada raste iz dana u dan, ali mi moramo te ljude da smirimo i da im kažemo da ne smeju da se ponašaju kao Bakić i ostali, a mi ćemo da čuvamo i Bakiće i sve ostale - zaključio je on.Neko ko tvrdi da je osvojio vlast na poštenim izborima smatra da može tokom svog mandata da čini sve što želi, a kada mu istekne mandat, birači će se na novim izorima izjasniti da i dalje imaju poverenje u njega. To je tip demokratije koja se svodi na čin neizbora, a građani se pretvaraju u pasivne subjekte. Jedan američki teoretičar je tu vrstu demokratije definisao kao pravo građana da svake četiri godine umesto jednih nevaljalaca izaberu te iste. U Vučićevoj Srbiji se od običnog naroda ništa ne traži, ništa ne očekuje. Osim, naravno, da se stalno zahvaljuje vođi, raduje kad se naredi i da nikada ne zaboravi ko mu je omogućio da ima to što ima. To je ništa, ali, kao što često zbori predsednik, pre njega ni toga nije bilo. Zna to običan narod i shvata da je blagosloven što mu je podareno to ništa.I iz dalekog Japana Vučić zna kako se "njegov narod" oseća. I odmah je svima bilo jasno, valjda. Predsednikov narod je privilegovan, dok su ostali građani drugog reda. Inače, tako se oblikovao kastinski sistem u Srbiji pod Vučićem. Od privilegovanih do nedodirljivih. Naravno, za spoljni svet to ne znači da Srbija nije demokratska zemlja. Što se pravih kasta tiče, one su u sebe zatvorena i nema mešanja i prelaženja iz nižih u više. Kod demokrate Aleksandra Vučića je sve drugačije. U svemu tome, presudan udeo ima državna politika, a nisu zanemarljivi ni nasleđeni obrasci ponašanja. Naime, vlast ima da se poštuje, s kolena na koleno. Zavisi od toga koliko vas noge još služe za jurnjavu po sokacima.

U mitskom poimanju države i zakona, za Vučića je zahvalnost običnog naroda oduvek bila čin odanosti i patriotizma, a ne alarmantnog kršenja zakona i zloupotrebe položaja. Jer, kako da zloupotrebiš službeni položaj ako si privatnik. Tačnije, ako ti neko neprestano dovikuje "Vučić je Srbija". A, nije. Je l' da?