Vida Petrović Škero: Političari odlučuju kome će se suditi, ko je kriv, a ko nije | Društvo i ekonomija | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

Velimir Perović

15. 05. 2020. 07:03 2

Vida Petrović Škero: Političari odlučuju kome će se suditi, ko je kriv, a ko nije

Optužnice se donose bez potrebnih dokaza, sudske odluke se donose na osnovu izrečenih preporuka političara. Politički uticaj na suđenja mora se stvarnim Ustavnim i zakonskim reformama eliminisati, jer se sve više udaljavamo od zatvaranja poglavlja 23. i 24. - kaže u intervjuu za Direktno.rs Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije.

Stara izreka kaže: Ako nestane pravde, šta su onda kraljevstva nego velika razbojstva? Kojim putem je krenula Srbija, ko vlada ovom našom nesrećnom državom, pravo, zakoni, Ustav ili osvetoljubivi pojedinci? Da li nam preti da njihova politička moć, bez pravde, preraste u tiraniju? Mogu li pravdu da nam dele oni koji nisu čovečni, dostojanstveni, hrabri i naravno nezavisni od bilo čijeg uticaja?

Vida Petrović Škero je u razgovoru za naš portal skenirala trenutnu situaciju u srpskom sudstvu i tužilaštvu. A da li smo krenuli putem razbojstva ili pravne države prosudite sami.

Koliko su danas sudstvo i tužilaštvo u Srbiji nezavisni i nepristrasni? Da li propisi i pravda važe za sve građane podjednako?

- Odgovor je vezan za Ustavna rešenja. Po njima je sudstvo jedna od tri grane vlasti, jedina nezavisna. Ustav i zakoni treba da obezbede građanima njihova prava pa stoga i pravo na nezavistan sud. Da bi ga imali država mora da obezbedi i garancije nezavisnosti. Tužilastvu u našem pravnom sistemu nikad nije ni obezbeđena nezavisnost, samo samostalnost. I država i pravni stručnjaci i međunarodne institucije odavno su konstatovale da u pravnom sistemu naše zemlje ne postoje dovoljne garancije za nezavisnost sudstva, ni samostalnost tužilaca.

Šta je po tom pitanju pokazao započeti proces izmene Ustava?

- Započeti proces izmene Ustava pokazao je da nasuprot proklamovanim težnjama za promene koje će obezbediti smanjenje uticaja politike i druge dve grane vlasti na rad pravosuđa, predloženim rešenjima garancije za nezavisnost se smanjuju i daju mogućnost večeg uticaja na rad pravosuđa. Način izbora sudija i tužilaca, mogućnost njihovog razrešenja, sankcionisanja političke neposlušnosti, obezbeđuje građanima sudije koje ne mogu biti nezavisne, obezbeđuju nesamostalne tužioce. Obezbeđenja nepristrasnosti u takvom mehanizmu ne funkcionišu. Posledica je, percepcija građana da propisi i pravda nisu jednaki za sve. Pravo je građana da im država obezbedi nezavisno sudstvo i tužilastvo koji će samostalno raditi svoj posao, ne po nalogu političara. Danas se prvo u govorima političara čuje kome će se suditi, ko je kriv, ko nije. Grana vlasti i to proklamovano nezavisna, kao takva ne postoji. Optužnice se donose bez potrebnih dokaza, sudske odluke se donose na osnovu izrečenih preporuka političara. I zakon onda nije jednak za sve, a pravda se drugačije ostvaruje u odnosu na različite "kategorije" građana.

Proteklih godina otkriveno je mnogo kriminalnih afera u kojima su učestvovali ljudi na vlasti ili bliski vlastima. Svedoci smo da Tužilaštvo u većini slučajeva nije reagovalo na adekvatan način. Zbog čega je to tako?

- Pošto vlast kvalitet tužilaca procenjuje po tome ko ih je birao, "žuta, crvena ili zelena" skupština, to je onda i od velikog uticaja na to kako će tužioci reagovati na aktere afere. Čak i da reaguju adekvatno, većina će misliti da je pristrasno postupao. Jasno je da se način izbora tužilaca mora promeniti, da kriterijumi za njihov izbor pre svega moraju da se ogledaju u profesionalnosti i ličnom integritetu. Tužilac mora da upravlja istragom, zahteva dokaze, odlučuje ima li mesta podizanju optužnice.

Tužilac mora da zna i šta radi policija.

- Policija mora da odgovara u ovom segmentu svog rada tužiocu koji često nema nikakvo saznanje šta policija radi. Da bi mogao samostalno da radi nužno je posedovanje ličnog integriteta, bez bojazni od razrešenja koje nosioci izvršne vlasti sve češće javno stavljaju u izgled tužiocima. Ovo je i posledica neadekvatne organizacije tužilaštva u kojoj samo jedan tužilac može da ima stvarnu samostalnost, a svi ostali su njegovi “pomoćnici”.

"Vlast hoće da još više ograniči samostalnost tužilaca"

Stiče se utisak da nosioci javnotužilačke funkcije selektivno gone učinioce krivičnih dela, kao da ne rade po zakonu nego po direktivama iz samog vrha vlasti. Koliko su tužioci izgubili na samostalnosti?

- Vaše pitanje donekle daje i odgovor. Tužioci nikad nisu ni dobili samostalnost. Vlast se veoma zalaže i da se njihova samostalnost još više ograniči. Prvo predstavnici vlasti najave ko će da se krivično goni, objave protiv koga optužnica neće da opstane, izraze tvrdnju o krivici i nevinosti. Tužioci i zamenici dobijaju uputstva od Republičkog tužioca, a njega bira Skupština Srbije. I pored toga poslanik koji je i šef poslaničke grupe vladajuće stranke izjavljuje da nema stvarnu vlast jer je tužioca izabrala druga partija, pa ne reaguje brzinom koja bi zadovoljila njegove kriterijume, a steći će stvarnu vlast kada oni budu imali svog tužioca. I ko više veruje da postoji stvarna vladavina prava, ili bar želja da je realizujemo. Ko može verovati da stvarno postoji volja da se uhvatimo u koštac s korupcijom. Neskriveno se iskazuje politička želja za partijskim mehanizmom zaštite prava.

Bilo je više javnih pritisaka na tužioce?

- Tako je. Kada se na proslavi rođendana na kojoj su gosti i tužioci poznati po svojoj samostalnosti, a i sudije, ali i ljudi za koje postoji priča da su povezani s kriminalom, pokreću se postupci pred nadležno komisijom samo protiv tužilaca. To objavi i veliki broj medija, utvrdi se da je tvrdnja bila netačna i to se jedva objavi. U gledanoj TV emisiji u kojoj su konkretni tužioci bili prozivani zbog veza sa kriminalcima s kojima slave rođendane, stiže izvinjenje "kriminalcu" što je kao takav prozivan, ali ne i tužiocima. Potom osvane slika političara i funkcionera sa istom osobom, bez komentara istih medija. Pitanje je da li se i na ovaj način želi eliminisanje iz pravosudnog sistema tužilaca koji se u svome radu dokazuju kao samostalni, koji se usuđuju da reaguju zbog neprimerenih pritisaka na pravosuđe, funkcionisanje samog tužilastva, njihovog statusa.

Šta mislite, kakva je to poruka?

- Moj osećaj je da se na ovaj način tužiocima i njihovim zamenicima šalje poruka da ne treba da budu samostalni, jer mogu biti podvrgnuti disciplinskim postupcima, da se pretnje razrešenjem onih koji govore i ukazuju na sistemske mane, mogu lako realizovati. Poruka je da poslušni ćutolozi prolaze lakše i bolje u svom profesionalnom životu.

"Veoma nam nedostaje Laura Koveši"

Koliko Srbiji nedostaje jedna Laura Koveši, bivša državna tužiteljka Rumunije, koja je razotkrila bezbroj korupcionaških afera nastalih spregom države i mafije?

- Veoma nam nedostaje. Ali, ni Laura svoju profesiju ne obavlja više u svojoj zemlji. U državama u kojoj je korupcija postala način rada, življenja, i ima vlast koja u tome obično učestvuje ili se bar nedovoljno bori protiv te bolesti, ona i ne želi takvog tužioca. Tako je i u našoj zemlji moguće da poslanik javno izrekne, bez ikakvih reakcija, da će vladajuća partija imati stvarnu vlast kad bude imala svog tužioca. Aktuelna vlast se ne bori za izborni postupak za sudije i tužioce sa kriterijumima koji će obezbediti nezavisnog, nepristrasnog i veoma profesionalnog tužioca i sudiju koji će moći da se bore protiv svake vrste kriminala, korupcije. To bi omogućilo da se započeti postupci efikasno okončaju, da se afere razreše utvrđem da li odista ima mesta krivičnom gonjenju. Omogućiće da se vrati poverenje građana u pravosuđe i da zakoni zaista važe za sve na jednak način.

Takođe, svedoci smo da je sve manje osuđujućih presuda kada je u pitanju visoka korupcija, a narko-dilerima se čak i poništavaju presude. Društvo nam se davi u korupcionaškim aferama, ali epiloga nema. Sve mafije su oslobođene.

- Kada se pokreću postupci bez potrebnih i dovoljnih dokaza, kad ceo postupak teče pod pritiskom, traži se ili preterana brzina ili nema prave reakcije na nerazumni rok, posledica je sve manje osuđujućih presuda. Presude se ne poništavaju, one se ukidaju kada su manjkave, sa greškama u proceduri, lošim obrazloženjem ili su potpuno bez obrazloženja. Što je pravosuđe kvalitetnije i nezavisnije, što su tužioci samostalniji, a moje je mišljenje da i oni moraju biti nezavisni od zakonodavne i izvršne vlasti, biće manje ukinutih presuda. Afere će dobiti pravni epilog, a sprega mafije i politike će da se gasi. Za to je potrebna stvarna politička volja, profesionalni ljudi, potpuno nezavisni od uticaja. Potrebno je stvoriti zakonski okvir da se to omogući i, ono teže, da se on stvarno primeni.

Poreski obveznici će i dalje plaćati ogromne odštetne zahteve zbog "neosnovanih istraga" ili "neosnovanog zadržavanja u pritvoru".

- Na žalost, sve češće i više. Ako pravni teoretičari, pravnici iz prakse uporno ukazuju funkcionerima da se uzdrže od kršenja prezumpcije nevinosti, da se ne donose zakoni koji su neustavni, da se za vreme vanrednog stanja ne donose neustavne uredbe, jer će moguće posledice svega toga biti veliki broj novih tužbi za naknadu štete protiv države koja će morati da plati štetu proizašlu kao posledice ovakvog postupanja. Jedina reakcija u vlasti na upozorenje bila je konstatacija predsednice vlade da će sudije, koje inače vole da donose presude protiv države, dosuđivati građanima naknade. Briga o građanima kao poreskim obveznicima se ne iskazuje. Jasno je da takvim ignorisanjem potrebe za stvarnom pravnom državom nećemo krenuti nikad na bolje. Građani imaju pravo na naknadu štete koju su pretrpeli primenom neustavnih normi.

"Srbija se udaljava od vladavine prava"

Da li će ovoj vlasti uspeti da zatvori Poglavlje 23 na putu ka EU, kada u ovom trenutku gotovo da i ne postoji borba protiv korupcije, a o nezavisnom sudstvu kao zaštitniku vladavine prava sve manje može da se govori?

- Ovakvim načinom rada izvršne i zakonodavne vlasti bojim se da se uspešno udaljavamo od zatvaranja poglavlja 23 i 24, vladavine prava, stvaranja takvog pravosuđa koje može da ispuni uslove iz ovih poglavlja i obezbedi delotvornu i efikasnu borbu protiv korupcije. Stiče se utisak da svi radimo na stvaranju simuliranih procesa za prikazivanje pravih rezultata, a da ni procesi ni rezultati u stvarnosti ne postoje.

Vlast planira da uvede eksternu kontrolu pravosuđa. Da li će to biti definitvo zbogom nezavisnom pravosuđu?

- I sudstvo, kao grana vlasti i tužilaštvo kao deo pravosuđa moraju da imaju kontrolu. Imajući u vidu Ustavom utvrđenu nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaca, pitanje je kako se može vršiti eksterna kontrola procesa suđenja. To bi značilo da bi se omogućilo da neki drugi organi mimo pravosudnih mogu kontrolisati sudske odluke, primenu prava na utvrđeno činjenično stanje, visinu izrečenih sankcija. To svakako ne bi bilo moguće i u skladu sa našim Ustavom. Ukoliko se izvrše promene Ustava na ovaj način, nezavisno sudstvo će u našoj zemlji postojati samo u domenu teorije.

Imate li utisak da vlast previše eksperimentiše s državom?

- Već više od decenije tvrdim da vlast eksperimentiše u sprovođenju pravosudnih reformi koje sam pratila kao sudija i u jednom periodu kao predsednik suda. Eksperimenti, bez kvalitetnih priprema, potrebnih ljudskih i materijalnih resursa ostavljali su katastrofalne posledice. Kao građanin ovakvo ponašanje vlasti vidim u zdravstvu, prosveti, kulturi, nauci. Zakoni u različitim oblastima donose se stihijski, često u koliziji jedan sa drugim. Zbog ovakvog odnosa spram države ona se sve više urušava.

"Ne trebaju nam tužioci i sudije koji su za jednokratnu upotrebu"

Percepcija javnosti je i da u sudstvu i tužilaštvu vlada korupcija i da se s novcem ili političkim uticajem za svako krivično delo može dobiti ili najblaža moguća kazna ili čak oslobađajuća presuda. Kako javnost da povrati poverenje u vladavinu prava? Kako reformisati srpsko pravosuđe, odakle treba krenuti?

- Treba krenuti od kvalitetnih, dobro osmišljenih promena koje će se sprovoditi zbog potreba naše zemlje, spram naših mogućnosti, a ne samo želja. Politički uticaj na suđenja mora se stvarnim Ustavnim i zakonskim reformama eliminisati. Profesionalnost i moralni integritet nosilaca pravosudnih funkcija mora da bude osnovni kriterijum za njihov izbor. Politika aktuelne vlasti ne sme da dovodi "svoje tužioce i sudije" koji su za jednokratnu upotrebu. Mora postojati stvarna politička volja da u pravosuđu rade stručnjaci koji će obezbeđivati zaštitu prava na isti način svim građanima.

Koliko je kod nas devastirana pravda - kao vrhovni kriterijum ponašanja?

- To je pitanje lične prirode. Moj odgovor je da da je ovaj vrhovni kriterijum ponašanja na izdisaju. Sigurna sam da veliki broj građana koji svoja prava realizuju partijskom pripadnošću dosta lako, ili korupcijom, takođe dosta lako smatra da pravda kod nas uopšte nije ni ugrožena.

Kojim se sve metodama služe predstavnici vlasti kada treba da izvrše pritisak na nosioca pravosudne funkcije?

- Već duži period pritisak na nosioce pravosudnih funkcija ne vrši se direktno. Daleko najveći broj sudija i tužilaca će vam reći da ga niko nije u direktnom obraćanju zamolio ili dao nalog kako treba da postupa u predmetima. S druge strane, ankete su pokazale da je veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija naveo da nosioci vlasti na njih vrše uticaj.

Kako?

- Pa, ako se funkcioner izvršne vlasti na konferenciji za štampu izjasni da je siguran da osumnjičeni nije izvršio krivično delo, a ako bi bio osuđen to je sigurno zbog tužioca ili sudije koga je na to mesto dovela neka druga partija. Jasno je iskazana volja kakva odluka se od njih očekuje. Izjava aktuelnog funkcionera da će se razrešavati svaki tužilac koji ne podigne optužnicu i zatraži izricanje najstrože kazne za određene učinioce krivičnih dela po meni je već proverena metoda pritiska na sve tužioce. Metoda posrednog pritiska je postala toliko uobičajena da će ne retko i nosioci pravosudnih funkcija tvrditi da ovakvi pritisci to i nisu. Iskazivanje želje za vrstom odluke i stavljanje u izgled posledice ako se želja ili mišljenje ne bude poštovalo u pravosuđu koje je preživelo reizbore bez kriterijuma, možda su i najefikasniji metod.

Kako gledate na kolege sudije kojima je deviza u poslu "tuci po sirotinji, a klanjaj se vladarima"?

- Nisam upoznala kolege kojima je to generalno prihvatljiva deviza. Ali, ne mogu da kažem da nisam videla odluke koje pokazuju da tako ponekad rade. Osećam se onda veoma loše i uvek u ovakvom sistemu
nemoćno.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Hajmo ruke gore!

Zoran Živković [21.10.2020.]


Video dana

Kad medved upadne u kuću

Anketa

Zašto je Vučić čekao 126 dana da nam saopšti sastav nove Vlade?

Rezultati