Otvoreno pismo Kriznom štabu: "Zašto nema masovnog testiranja koje ste najavili?"

Veče pre toga, nakon razgovora sa kineskim stručnjacima, Aleksandar Vučić je izjavio: "Za 48 sati počeće drastično uvećanje testiranja".
Do tog 24. marta do 15 časova u Torlaku je, kako je zvanično saopšteno, testirano ukupno 916 ljudi, sa ukupno 303 potvrđena slučaja i tri umrla.

26. marta, kad je, po Vučićevoj najavi, trebalo da počne masovno testiranje - bilo je ukupno 1.456 testiranih od početka epidemije i ukupno 7 mrtvih.

Danas je 4. april i od početka epidemije do danas testirana je ukupno 6.401 osoba, a 44 je preminulo.

To znači da je od najavljenog početka "masovnog" testiranja, koje je po Vučićevim rečima trebalo da počne 26. marta do danas, dakle za ukupno 11 dana, testirano još 4.945 ljudi, odnosno 450 ljudi dnevno.

Da li se 450 ljudi dnevno testiranih može nazvati masovnim testiranjem?

Pitanje je još logičnije ako se uzmu u obzir još dve izjave.
27. marta Ana Brnabić je izjavila: "Sa 300, 400 testova dnevno, podigli smo kapacitete na 2.500 testova dnevno".

Ako se dnevno testira u proseku 450 ljudi, a ne 2.500 koliko je obećala premijerka - to je 5,5 puta manje od obećanog broja dnevnih testiranja.

30. marta zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je "maksimalni kapacitet 4.500 testova dnevno". A , zaključno sa podacima od 4. aprila jasno se može videti da se od najavljenog masovnog testiranja dnevno prosečno testira 450 ljudi - dakle imamo 10 puta manje testiranih. I ukupno 44 mrtva. Što je skoro 15 puta više mrtvih od datuma kada je Vučić najavio masovno testiranje i šest puta više od dana kada je masovno testiranje trebalo da počne.

Zato se postavlja logično pitanje: Da li je najava masovnog testiranja bila laž ili je u pitanju nesposobnost da se najavljeno masovno testiranje realizuje.

Ako je u pitanju lažna najava - slagali su nas svi ovde pomenuti. Ako je u pitanju nesposobnost, potrebno je imenom i prezimenom objaviti ko je kriv što se ne obavlja najavljeno masovno testiranje i što je ono na dnevnom nivou deset puta manje od onoga što se tvrdi da su maksimalni kapaciteti. Tim pre, ako se zna da je Svetska zdravstvena organizacija još 14. marta upozorila: "Države koje ne testiraju masovno klize u najgori scenario".

U Srbiji koja ima sedam miliona stanovnika, do 4. aprila je testirana 6.401 osoba, što iznosi 0,09% od ukupnog broja stanovnika. Sa sve "masovnim" testiranjem koje je najavljeno, pa se nameće logično pitanje koliki bi bio ovaj mizerni procenat da tog masovnog testiranja nema.

Takođe, treba dati i jasan odgovor ko je kriv, imenom i prezimenom, što se neki rezultati testova čekaju i po desetak dana, a neki su, kako javljaju mediji i izgubljeni. Ako se tome doda i izjava dr Predraga Kona od 3. aprila: "Zastoji u testiranju potencijalno obolelih od korona virusa postaju najveći problem i mora da se nađe način da se to prevaziđe" – situacija je još alarmantnija.

Kako da se to prevaziđe ako se, imenom i prezimenom, ne utvrdi ili ko je lagao o kapacitetima za testiranje, ili ko je kriv što postoji desetostruki zastoj.

Istovremeno, 29. marta, kineska doktorka Ksiong Jan, koja se nalazi u Beogradu, u intervju za Blic kaže: "Ukoliko se rano otkrije, rano dijagnostikuje i na vreme se krene s lečenjem, onda nema velikih problema u lečenju korone. Jako je važno da ljudi ne dođu u situaciju da koriste respiratore". A rano otkrivanje – podrazumeva masovno testiranje. Za koje su građani Srbije uskraćeni.

Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je, zbog desetostruko manjeg testiranja, od mogućnosti za koje se tvrdi da ih imamo, desetostruko i veći ishod najtežih slučajeva. O početnoj konfuziji i protokolima za pregled i prijem obolelih - suvišno je i pričati. Dakle, još jednom: Ko je u državi i struci, imenom i prezimenom, kriv za ovaj nemar? Neće biti da su krivi samo građani koji ne poštuju propisane mere. Pojedini građani jesu krivi i treba ih kažnjavati za prekršaje kojim ugrožavaju druge. Ali, pre kažnjavanja građana – kaznite odgovorne u državnom sistemu koji nisu omogućili masovno testiranje. I uradite ono što ste obećali. To je najbitnije, jer spašava ljudske živote.

Žarko Jokanović, novinar i kolumnista