LIČNI STAV "Vučić, virusi i izbori"

Nekako sam, ne pitajte kako, znao šta će da se desi...

Dobro, nisam baš pogodio da će u prvoj rečenici da pozove u "rat protiv nevidljivih sila", a tek u poslednjoj da poruči strašnom virusu kako "predaja nije srpska opcija"... Ali sve ostalo je bilo u skladu sa očekivanjima. Istina, kada je On u pitanju, teško je ne pogoditi.

Da kojim slučajem postoji kladionica koja bi se bavila isključivo predviđanjem Vučićevih poteza i marifetluka, ta bi ga odavno ugasila. Jer, takav je čovek. Iz keca u kec.

Počeo sam ovo pisanije u trenutku dok je nacija odbrojavala minute da se pojavi Otac svih virusa i epidemija i da nam saopšti šta je odlučio posle konsultacija lekara i epidemiologa sa njim, Stručnjakom za Sve. Hteo sam da tekst bude pomalo kladioničarski, da gađam "iz keca u kec", ali sam na kraju odustao. Nije vreme za zajebanciju.

Pišem, dakle, post festum. Ili post mortem, što je mogao da zaključi slučajni putnik namernik iz neke šengenske zemlje, koga su zadržali u karantinu na Surčinu i kome su, da prekrati vreme, upalili te-ve za vreme obraćanja srpskog predsednika.

Lica zajapurenog kao ono Željka Obradovića za vreme treninga, krenuo je sa ratnim pokličom, a onda nastavio brigom za "one koji su stvarali našu zemlju, gradili pruge i puteve". Iste one koje je krajcovao za 10% penzije i koje je pre nedelju dana, sa ekipom stručnjaka i statista iz vlade, pred kamerama ubeđivao da je koronavirus "skoro pa ništa" i kako je rakija najbolja stvar za dezinfekciju:

"Alkohol gde postavite, tu koronavirus ne raste. Ja sam sebi našao dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno...", govorio je Vučić na konferenciji za štampu 26. februara, dajući šlagvort urnebesnom nastupu doktora Nestoroviću, koji izjavi kako Srbija ne treba da poručuje zaštitne maske, te pozva naše žene u šoping u Italiju.

No, ne treba zameriti predsedniku. On, s debelim opravdanjem, razmišlja ovako: "Ovi matorci su izlapeli. Zaboraviće to, ko što su zaboravili i penzije. Ko što ponekad zaborave zube u čaši..."

Vrag je u međuvremenu odneo šalu, pa se umesto predsednika šaljivdžije & šereta koji poziva naciju da se šljivovicom obračuna sa pandemijom, pred Srbijom okupljenom ispred malih ekrana, pojavio lik na ivici nervnog sloma, ozbiljno rešen da za "jednog našeg, ubije 100 virusa". I kao takav, na molbu Vulina (jer kako drugačije), proglasio vanredno stanje. 

Na način koji nedvosmisleno govori da je od epidemije korone puno opasnija jedna druga epidemija, koja traje već 8 godina, a čiji je glavni uzročnik upravo pomenuti, koji menja uloge i zamišljene, a često i izmišljene neprijatelje, u zavisnosti od situacije.

Odmah na početku izlaganja pokušao je da se u maniru kome je sklon opere od odgovornosti za prethodno izjavljene budalastije poput ove "rakijske", i optužio građane za "nedovoljno discipline u razumevanju poruka koje smo(su) slali". Valjda nezadovoljan što nam žene nisu pohrlile u Rim i Trst po krpice, i što je većina građana, za razliku od njega, virus shvatila prilično ozbiljno. Što nisu, poput njegovih drugara Kokeze i Pantele, skoknuli na vikend do Milana, i u povratku nam doneli pelcer korone od "junačkog italijanskog naroda".

Saznali smo i da se nastava u školama obustavlja, ali, da to neće biti nikakav problem. Ni po jada. Naprotiv. Jerbo "Srbija ima najbolji TV školski program u Evropi", reče predsednik. Što može biti i nagoveštaj trajnog rešenja problema srpskog obrazovanja – ukidanja škola!! Pa, stvarno, kad je TV školski program toliko dobar zašto da nam deca troše vreme u zatvorenom prostoru, gde mogu jedino da fasuju neku zarazu?

Naravno, nije moglo da prođe bez opanjkavanja opozicije, Srebrenice, Kosova i svega ostalog iz repertoara budalastih izgovora koji su uvek na njegovom meniju kada treba povisiti glas i "borbenu gotovost".

Pa je tako došla na red i "kineska priča" koja je valjda trebala da bude utešna, jer smo saznali da će nam, ako bude sreće, stići ekipa lekara iz virusom najzaraženije zemlje na svetu. Nema veze što ostale države sa kineskim lekarima komuniciraju, zamislite – preko interneta i mobilnih veza – Srbija ih je za svaki slučaj pozvala da dođu, da se informacije ne zagube u koaksijalnom kablu. I da nam donesu neki virus pride…

Čuli smo i kako je naš predsednik kineskog kolegu u nekakvom zvaničnom pismu nazvao "bratom", što, po njegovom sopstvenom priznanju, "Kinezi inače ne rade". Ali zato rade bivši fudbalski navijači, koji su uspeli da nekim čudom postanu predsednici.

Obećao je Vučić da će organizovati da se starim ljudima donesu namirnice, da im se prošetaju kučići…

"Molim Vas kao Boga da ne izlazite iz kuća, ne moram da vam govorim koliko vas volim...", plačnim je glasom poručio najstarijim birači…pardon, građanima i zamolio ostale da "puste bake i deke da budu malo sami" Jedno mesec dana. Pa ko preživi…

Mogu već da zamislim na šta će to da liči… Kao onomad u Feketiću, maskiran u bio hazzard skafander Vučić će, sa kamerama Pinka u pratnji, svako malo da svraća u naručene posete i obilazi prethodno sterilizovane bake i deke, da im lično donese dva kila brašna i tri rolne toalet papira. I tako sve do izbora.

Izbora?

Da li je neko čuo predsednika da je pomenuo izbore?

Škole, fakulteti, kafane, teretane ne rade, zabranjeni su koncerti, okupljanja…A izbori?

Šta treba da se desi da bi neko otkazao izbore? Spadaju li oni u mere vanrednog stanja? Slučajno ili namerno (a sva je prilika da je ovo drugo), građani od predsednika nisu o ovoj temi čuli niti reč. Iako su izbori, bez sumnje, uz kampanju koja ih prati, vrlo pouzdan način da se zaraza raširi.

Kampanje, one klasične, sva je prilika neće ni biti. Osim na TV ekranima. A svi znamo ko nas tamo čeka. I ko će ovo vanredno stanje iskoristiti kao savršenu priliku da nam u narednih mesec, dva, tri, iskače iz frižidera, wc šolje i uskače kroz dimnjak, ali bez paketića.

I ne sumnjam da će, nakon što je konačno skapirao da virus nije nešto s čim se može sprdati, učiniti sve da mu doaka, bar do početka maja, kada po zakonu ističe poslednji termin za održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora. Verujem da će učiniti sve da do njih dođe. Ne znam koliko će mu u toj borbi baš biti važni životi “baka i deka” i opstipacija njihovih kućnih ljubimaca, ali znam šta sigurno hoće…

Još četiri godine vlasti.