Deca s posebnim potrebama ostala bez asistenata pratilaca

- Ja sam u ponedeljak zvao "Dečje srce" i pitao ih šta i kako dalje zbog vanrednog stanja, jer ima mnogo dece koja su ometena i kojima treba pomoć. Nebitno da li je u pitanju učenje ili nešto drugo. Roditelji rade, mnogi od njih su i lekari, njima nema ko da čuva decu. Rečeno mi je tad da ne znaju, da se i oni prvi put susreću sa tim kao i ja, i da ostanem kod kuće, da će mi javiti - objašnjava Maslarević.

On ističe da su ga danas zvali iz "Dečjeg srca", i rekli da je obustavljen bilo kakav rad sa decom, da odnesu liste za ove dve nedelje koliko su radili, da im više ništa neće biti plaćeno, da se ugovor raskida, i da ostaju bez zdravstvenog osiguranja. Jednostavno, da se raskida svaka saradnja sa njima. 

- Čuo sam se sa još nekim kolegama, koji su isto personalni asistenti i isto su dobili poziv, isto im je sve rečeno. Mi smo rekli da ćemo se žaliti, jer je potpuno nenormalno da odjednom 450 ljudi izgubi posao, i da svi ti mališani ostanu bez asistenata - objašnjava naš sagovornik i dodaje:

- Ljudi žive od toga. Ja treba da platim stan, da kupim hranu, a za dva meseca, ili tri, koliko su rekli da će trajati ovo sve, neću imati od čega da živim. Nisu to neka primanja, ali opet. Šta sad? Ostajemo bez ikakvih prohoda. A najveći problem su ta deca. Oni imaju tu rutinu koju vole. Kuća - škola, škola - kuća. I to je to. Sada nema škole, oni su u četiri zida, roditelji rade. Ko će biti sa tom decom? 

Dodaje da se i roditelji žele, te da je njih ovo pogodilo isto kao i personalne asistente.

- Ja znam već petoro roditelja koji moraju da idu na posao redovno, koji imaju po petoro dece koja su ometena u razvoju. Jedna žena s kojom sarađujem, ima dvoje dece koja su višestruko ometena. Ona je nastavnica, mora da ide da drži onlajn predavanja. Šta će biti s njenim mališanima? - pita se Maslarević. 

- Ta gospođa je samo jedan od slučaja. Roditelji se isto žale, kao što se žalimo mi asistenti. Ne može sve ovo olako da se shvati, i da se deca ostave bez asistenata i bez pažnje koja im je potrebna. Ja radim sa dečakom koji ima 19 godina, i on mene zove svaki dan, pita me gde sam. Prestaje rutina na koju je navikao, izleteli su iz koloseka. Ne moraju oni da idu u školu, ali bar da imaju kontakt sa asistentima, ljudima na koje su navikli. Barem da uče sa nama, da imaju komunikaciju iz spoljnog sveta. Ako ih zatvorite u četiri zida, roditelji na poslu, od toga nema dobrobiti, nikakve - kaže Maslarević.

On objašnjava da su radili kao lični pratioci dece sa invaliditetom, da su ih vodili i dovodili iz škole, učili sa njima i brinuli o njima... 

- Ovo je usluga za koju se tender raspisuje svake godine u maju, pa bismo mi morali bar do maja da budemo obezbeđeni. Sa humanitarnom organizacijom smo imali potpisan ugovor o delu, koji smo produžavali svaka tri meseca. Mi smo ostali bez posla, a deca bez podrške i sigurnosti - zaključuje naš sagovornik.

Podsetimo, Humanitarna organizacija "Dečje srce" je organizacija za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju.