Šta po Ustavu Srbije podrazumeva uvođenje vanrednog stanja?

Prema članu 200 Ustava Srbije, kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodne skupština proglašava vanredno stanje. Ustava , u članu 105, propisuje da Skupština donosi odluke, među kojima je i proglašavanje i ukidanje vanrednog stanja, većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Kad Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Ukoliko Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.

Po Ustavu Srbije, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

Član 202 Ustava Srbije propisuje da po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.

Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.

Mere odstupanja ni u kom slučaju, po Ustavu, nisu dozvoljene u pogledu zajemčenih prava kao što su: ljudsko dostojanstvo, slobodan razvoj ličnosti,fizički i psihički integritet,zabrana držanja u ropstvu, čovečno postupanje s uvažavanjem dostojanstva ličnosti, pravo na sud, pravo da niko ne može biti kažnjen za delo koje nije previđeno zakonom, sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti…

Vanrednu situaciju za celu teritoriju države proglašava Vlada, a na užim teritorijama nadležni su Pokrajinska vlada, gradonačelnici ili predsednici opština.

Po Zakonu o vanrednim situacijama, vanredna situacija je „stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada“.

Pandemija ili epidemija zaraznih bolesti, kao što je korona virus, kao prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi spadaju u elementarne nepogode, odnosno katastrofe zbog kojih može biti proglašena vanredna situacija.

Vučić je objasnio šta to znači: „Onog sekunda, ukoliko bi se uvelo vanredno stanje, nema više kafići, barovi, restorani,pozorišta…nema ništa više. Vojska na ulice, zna se šta na granice i tako dalje“.