LIČNI STAV Mišo Vujović: Panika

Mraka u kome je upaljena voštanica slobode. Strah se polako otapa ko sneg u proleće. Narod lagano u tišini izbija na pozornicu! Trideset godina straha i mraka! Tri decenije, čoveče! Trećina veka podela, suza, tenzija, krvi, smrti, terora i torture. Odstupi čoveče dok nije kasno. Beži sa opljačkanim blagom neka ti je prosto. Ne vuci narod u novu agoniju.

“Milo, dosta je bilo”, poručuju ti iz stotinu hiljada grla! Postaješ paradigma lopovluka! Samo još nedostaje pitanje u ukrštenim rečima: Koja ličnost personifikuje lopova? Narod ti kliče: Milo, lopove, ne damo ti svetinje! A narod ne greši! Uzdigao te suzavac sa Žute grede, ali će ti ovoga puta oči žestoko zasuziti.

Znaš li kukavče da je manje od četrvrtine pravoslavnih glasalo za tvoju vlast. Ti ponižavaš svoj narod!

Bio se sve i postao ništa. Idi ko Idi Amin, koji je progonio rivalska plemena istrebljujući ih nemilosrdno. To danas ti pokušavaš sa Srbima. I on je mislio da će vladati doživotno da bi na kraju podvio rep i utekao.

Zbog čega hapsiš istinu?
Zbog širenja panike, kažeš.
Ko je u panici?
Vlast ili narod?Narod nema zbog čega da paniči. Narodu je dogorelo do duše. A dušu ti neće dati. Digao se čak i tvoj Titograd! To te boli!

A narod boli uvo za eksploziju, ali je vlast strah od slutnje da će se tron brzo zapaliti i moć eksplodirati. Samo hapsi novinare mali care. Sila prema slabijem i poniznost prema jačem odlika su samo plakih i lakomik, a takvi su u crno zavili čovečanstvo!