Osnovci mogu na takmičenje, a da ne znaju polovinu testa

Gradsko takmičenje osnovaca iz matematike održaće se 7. marta na beogradskoj opštini Zvezdara u dve škole, OŠ"Ćirilo i Metodije" i OŠ "Jelena Ćetković". Da bi se mladi matematičari domogli mogućnosti da se takmiče u znanju sa vršnjacima iz celog Beograda, morali su da zadovolje određene kriterijume u vezi sa brojem bodova.

Tako je donja granica za četvrti razred bilo osvajanje 70 i više bodova za plasman na gradsko takmičenje. Učenici petog razreda morali su da osvoje više od 55 poena, dok je najviše komentara izazvala donja granica za učenike šestog, sedmog i osmog razreda, kojima je bilo dovoljno da osvoje 45 od 100 mogućih bodova. 

To znači da su mogli da se domognu gradskog takmičenja, a da nisu dali čak ni 50 odsto tačnih odgovora.

Obaranjem kriterijuma, koji su nekada bili iznad 50 odsto, najogorčeniji su nastavnici koji su komentarisali kako je donja granica skandalozna i da je bruka da učenici ne znaju ni pola zadataka, a da mogu da se plasiraju na sledeći nivo takmičenja. Takođe, puno negativnih komentara bilo je na sajtovima na kojima se roditelji i učenici informišu o rezultatima sa takmičenja.

- Ove godine desilo se nešto neuobičajeno. I među decom koja pristižu i među njihovim roditeljima. Interesovanje za matematiku je očigledno splasnulo, što pokazuju poražavajući rezultati u takmičenju osnovnih škola. Ove preostale ozbiljne entuzijaste sistem mora da zaštiti. Ostalima puno sreće u fudbalu, u kom takođe nisu usšeni, ali ih, očigledno više motiviše - jedan je od komentara.

- Ja koliko vidim šesti razred nema 100 poena. Da li postoji neka naučna studija koja govori o kretanju broja takmičara i njihovim rezultatima? Mislim da je to dobar pokazatelj na kom smo nivou - navodi drugi korisnik.

Podsetimo, na opštinskim takmičenjima 2013. godine, kriterijum je bio drugačiji. Učenici četvrtog razreda morali su da sakupe 80 od 100 poena, učenici petog više od 70, dok je kriterijum za đake šestog razreda bio 65 osvojenih poena, za sedmi razred 70, a za osmi razred više od 50 bodova.

Srđan Ognjanović, bivši direktnor matematičke gimnazije i predsednik Komisije za takmičenja osnovaca, ističe za portal Direktno.rs da ne razume nezadovoljstvo zbog kriterijuma za prolaz sa opštinskog na gradsko takmičenje.

- Iznenađen sam zbog profesora koji protestuju jer je potpuno isti broj poena bio i prošle i preprošle godine. Ništa ove godine nije dramatično smanjeno ili povećano. Isti broj poena, po 45 bio je i prošle i preprošle godine, to je već uobičajena situacija, što znači da su uradili skoro polovinu, što je sasvim u redu. Nisu kriterijumi za prolaz dalje broj poena, već broj učenika. Prolazi, recimo, 150 učenika i onda koliko ima taj 150. po redu, toliko njih prolazi. Ako 150. učenik ima recimo 60 poena, to će biti granica, a ako ima 48, biće 48. Već godinama se ponavlja da je 45 poena uobičajeni rezultat koji vodi dalje. Zamislite da je ove godine 70, onda bi se oni bunili kako je prošle godine neko sa 45 poena prolazio, a ove godine ne može. Ljudima ne može da se ugodi, uvek će naći nešto da im ne bude u redu. Ne znam šta je razlog tog negodovanja - kaže Ognjanović i dodaje da je granica 45 poena, ali ne znači da svi ti koji su prošli imaju 45 bodova:

- Onih koji su prošli sa 45 poena njih možda ima troje ili četvoro po razredu, a ovih koji imaju više od toga, njih je 90 odsto. Nije to poražavajući rezultat. Zavisi od težine zadataka, zavisi od mnogo stvari, a poslednjih godina je ta granica uobičajena, tako da je meni to potpuno normalno. Za taj predlog su glasali predstavnici sa svih beogradskih opština, svi su to jednoglasno prihvatili i niko nije imao primedbu - zaključio je Ognjanović.

Bivši ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić istakao je za Direktno.rs da nije poenta u tome da se stalno drži isti broj bodova, nego da oni koji su pravili zadatke probaju da ih prave standardno, da budu iste težine, što ne uspeva ljudima uvek.

- Dok se zadatak ne nađe pred đacima, oni ne znaju koliko je stvarno težak. Verujem da oni koji su organizovali takmičenje ipak daju najbolju procenu sa koliko treba da se prođe dalje. Mnogo je manje bitno koliko je to bodova, važnije je koliko đaka ima priliku da se takmiči sa drugima i da odu na to nadmetanje. Nikako ne vidim to kao obaranje kriterijuma jer mi ne znamo koliko su zadaci bili teški. Ako su bili teži nego obično, onda je sasvim normalno da bude manji broj bodova i obrnuto. Ja bih to uvek prepustio onima koji su pravili test da oni odlučuju gde je granica za prolaz - kaže Verbić i dodaje da bi veštačko podizanje praga za prolaznost nanelo više štete nego koristi.

- Niko nije u stanju da da iste težine test svaki put. Normano je da to osciluje, da malo pliva gore-dole i ne vidim nikakav problem u tome. Neko veštacko podizanje praga zapravo bi samo činilo štetu. Ako već imamo dovoljno đaka koji žele da se takmiče, treba ih pustiti. Treba im dati priliku što više da se takmiče - zaključio je nekadašnji ministar prosvete.