ŠKOLSKA TORBA Tri kilograma za prvake, pet za osmake

Javna rasprava o Nacrtu ovog zakona počela je 15. maja i trajaće sve do 4. juna, kako su najavili iz Min istarstva prosvete a dve ključne novine odnose se upravo na uspostavljanje sistemskih mehanizama koji bi kontrolisali cenu, kao i fizičku masu udžbenika sa ciljem zaštite ekonomskih i zdravstvenih interesa osnovaca. Ipak, ova javna rasprava dovela je u pitanje samu svrhu udžbenika u obrazovnom procesu koja se značajno promenila od poslednjih izmena ovog zakona iz 2015. godine i izazvala polemiku o tome koliko će ove novine biti ostvarljive u praksi, ali i da li će stvoriti pozitivne efekte, piše nedeljnik NIN.Kompleti za učenike od prvog do četvrtog razreda sadrže najmanje 10 udžbenika čija pojedinačna cena se kreće u rasponu od 700 do 2.000 dinara, dok je za starije razrede taj broj značajno veći - za predmete kao što su srpski jezik i matematika učenici osnovnih škola imaju četiri ili više užbenika, pa tako učenici petog razreda osim čitanke kupuju i gramatiku, radnu svesku i radne listove koji idu uz gramatiku. S obzirom na veliki broj izdavača koji na početku skoro svake školske godine nude drugačija, odnosno novija izdanja, praksa “nasleđivanja” udžbenika postala je skoro nemoguća.Zorana Lužanin, profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i bivša državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, za NIN objašnjava zbog čega bi u praksi bilo teško uskladiti pojedinačnu masu udžbenika prema utvrđenoj maksimalnoj težini ranca i ističe da trenutnim Nacrtom zakona nije utvrđena mera koja će se primenjivati ukoliko školski ranac bude teži od propisane težine, što je moguće s obzirom na to da učenici uz udžbenika nose i sveske, opremu za fizičko ili pribor za likovno.- Mi ćemo ovim izmenama biti u situaciji da kupujemo 173 grama istorije, 650 grama matematike, 750 grama srpskog, što je potpuno apsurdno. Ne možete se sadržaj udžbenika prilagođavati broju časova jer bismo onda došli u paradoksalnu situaciju da za veštine kao što su likovno i muzičko udžbenik bude deblji, odnosno da ima veću gramažu nego udžbenik iz istorije u petom razredu samo, jer učenici tokom nedelje imaju više časova likovnog ili muzičkog nego istorije. Formula koja se trenutno navodi u Nacrtu zakona nije dobra jer broj časova onda postaje bitniji od sadržaja samog predmeta -  kaže Lužanin