Sveštenik Ilić: Narodu je otet smisao života, ako kritikuješ proglase te nakazom

Kako kaže, u pisanje ove knjige, upustio se "pod pritiskom" prijatelja, koji su insistirali da svoje besede stavi na papir. Sveštenik Ilić je tako iz sedmice u sedmicu beležio ono što priča i "na onoj drugoj parohiji, na internetu".

- "Tradicija nije obožavanje pepela, nego održavanje vatre". Mi, Srbi, koji imamo nacionalni osećaj, koji imamo veru u sebi, koji pokušavamo da budemo Hrišćani, koji pokušavamo da budemo Srbi na pravi način, ne smemo da zaboravimo tu rečenicu, jer kad god je zaboravimo, nastane haos - podsetio je Nenad Ilić.

On je potom istakao da je pepeo, pa makar bio i od dijamanata, ipak samo pepeo i da nas vatra drži u životu.

- Obaveza ozbiljnih Srba i vernika je da tradiciju održavaju vatrom. Zato mi moramo da knjigom napravimo kontraudar tom internetu koji objedinjuje sve knjige, televizije... Sad, napraviti u formi knjige nešto, jeste vraćanje tradiciji. Kad zamirišu stranice knjige, pa možete sa njom da legnete u krevet ili je čitate za stolom. Knjiga nije proteza, za razliku od mobilnog telefona. Način mišljenja, sloboda zaključivanja i ceo angažman ostaju u knjizi i zato sam je i napisao. Možda sam ja bolji deo sebe stavio u ovu knjigu, ali to nije izmišljeni bolji deo. To je nešto što sam ja uspeo da pronađem u sebi.

U brzom životu koji nosi 21. vek, potrebno je da čovek zastane i sagleda celishodnije čitavu situaciju u kojoj se nalazi.

- Izgubili smo pravi pogled na beskraj ili večnost. Nemamo direktan pristup tim rečima. Nije večnost odsustvo vremena, nego je večnost iznad vremena, svo vreme je sadržano u večnosti. Večnost vidi sve i svja. Ja sam pokušao knjigom, a to pruža i Crkva, da pozovem ljude da zastanu i da osete daleku prošlost, sadašnjost i budućnost. Niko u ovom belom svetu ne sme da pogleda u budućnost da je ne predstavi kao sivu. Uvek je predstavljaju sumorno. Postoji strah od budućnosti. Jedino se hrišćani ne plaše budućnosti, jer imaju slutnju ispunjenja obećanja da se dolazi do beskonačnosti. Da će Bog biti sve u svemu.

U stanju u kojem se društvo i država nalaze, potrebni su mirotvorci.

- Posvađasmo se na sve strane. Posvađasmo se u državi, posvađasmo se u crkvi. Sad su potrebni mirotvorci sa veličanstvenim darom. To smo imali kao deca, te ljude koji dođu pa nas smire - "Hajde, nemojte da se svađate". Ali mi nikad nismo shvatali koliki dar imaju, nismo znali to da poštujemo. Takvi ljudi nam trebaju, a ne oni koji hoće da zapale masu. Mir. Biti mirotvorac, znači biti junak i hrabar. Moraš biti junak da bi pokazao čojstvo.

Potom je citirao Vladiku Nikolaja i pojasnio disharmoniju crkve i države.

- "Države su i date narodu, da ima šta da propadne umesto naroda". Imam osećaj da sam u nekim medijima na crnoj listi, pa ne mogu da govorim ni o čemu. Ako neko nešto pametno i hrabro uradi, iste sekunde će se na njega obrušiti medijska lavina, unapred pripremljena i spremna, a tim nakaznim govorima ljudi danas veruju. Više ne može normalno da se kaže - "Dobro, ne slažem se sa njim, on ima neke loše osobine, ali je ovo pametno rekao ili uradio". Ne. Nego, odmah je on najveća nakaza, da bi se poništilo bilo šta dobro što je uradio. Zato ti stavljaju rijalitije i te naslove koje neko mora jednog dana da zabrani. Ovo više nema granice, niti se štiti elementarna normalnost. Ko god se pojavio da kaže nešto što ne odgovara vlasnicima medija, ili vlasnicima vlasnika medija, on je provučen kroz tu lavinu. Mi ne znamo da procenjujemo i da komuniciramo. Da pokušamo da čujemo drugoga.
Sveštenik Ilić je istakao da smatra da je sva komunikacija povodom vere mnogo efikasnija preko umetnosti.

- Ikone su umetnost, nije to slučajno. Nije slučajno da se u Vizantiji da se monaški život zove umetnost nad umetnostima. U umetnosti se angažuje ceo paket i emocije i razum. A ti ne možeš da imaš ništa što ima veze sa verom, a da ne uključiš celo biće. Doći će vreme gde će crkva čuvati čak i samu telesnost - istakao je sveštenik Nenad Ilić.

On smatra da je narod izgubio nadu, a da crkva nema dovoljno sluha za to.

- Nemamo sluha za ono što se narodu dešava. Crkva je tu da sačuva koren života svog naroda. Da narod ima gde da gradi svoj život. Godišnje se 35.000 ljudi manje rodi u Srbiji nego što umre. Gotovo 50.000 njih ode iz zemlje, ja u Amsterdamu sedim kao skretničar, samo mi dolaze ljudi. Dolaze čitave porodice. To se odliva. Ko će ostati ovde, aman?

A razlozi za to...

- Narodu je otet smisao. Nisu svi podjednako jaki. Neki imaju i obavezu da odu jer ne mogu da ispune sebe. Neki žele da izađu iz tog lanca, nekome je zatvoren put. Nema dovoljno nade. Crkva tom narodu mora da čuva smisao. Mora da siđe ponovo u narod - zaključio je sveštenik Nenad Ilić.