Uzbunjivač Obradović: Državni vrh umešan u trgovinu oružjem

Obradović, koji je ukazao na nezakonitosti u pomenutoj fabrici u Valjevu, bio je uhapšen 18. septembra na svom radnom mestu pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne, a za njegovo hapšenje saznalo se tek 10. oktobra na osnovu pisanja stranog medija "Arms voča".

Kasnije su domaći mediji otkrili detalje njegovog hapšenja, a uzbunjivač iz "Krušika" pušten je iz zatvora u kućni pritvor, gde se i sada nalazi.

- Više javno tužilaštvo pokrenulo je krivični postupak za krivično delo odavanje poslovne tajne. Postoji osnovna sumnja da sam ja prikupljao, kopirao i fotografisao dokumenta koja imaju oznaku poverljivosti i vojne tajne i predavao ih trećem licu kako bi ostali građani Srbije i okolnih zemalja imali uvid u njih. Svi ti dokumenti koje sam dostavio su ekonomsko-komercijalne prirode, nikakve oznake vojne tajne tu nema - rekao je Obradović na početku obraćanja u emisiji "Presing" na televiziji N1.

Obradović je ponovio da ima "ozbiljne sumnje da je najviši vrh države upleten u poslove trgovine oružjem", a kako bi to prikrili, optuživali su ga na različite načine.

- Optužuju me da sam špijun i da sam sticao materijalnu korist. Šta rade bezbednosne službe ako sam ja zaista pet godinama iznosio neke tajne i prodavao ih stranim licima, kako oni kažu. Sticanje materijalne koristi im takođe ne stoji kao argument. Sve moje finansije i prihodi su pročešljani, nemam nikakvu materijalnu korist, niti se radi o bilo kakvoj novčanoj nagradi. Govorili su i da sam nečiji jurišnik, da me neko plaća. Nikada nisam bio u politici. Jedem sendviče, ali ih sam pravim, kupujem salamu i sir, niko me ne plaća. Hteo sam samo da skrenem pažnju na sve nepravilnosti koje su nezamislive u ovoj fabrici. Nisam želeo da budem slep i da žmurim na sva ta dešavanja. 

- Bila mi je želja da sva saznanja podelim sa nadležnim institucijama naše zemlje, ali zbog saznanja da su najviši predstavnici vlasti umešani u to, jednostavno nisam mogao to da uradim. Najpre sam se obratio novinarima redakcije "Birn", a u razgovoru sa Slobom Georgievim, najpre sam ga pitao da li na osnovu tih dokumenata mogu da me proglase izdajnikom ili špijunom. Sva dokumenta su ekonomsko-finansijske i komercijalne prirode - ponovio je uzbunjivač.

Obradović je, kaže, znao da će biti uhapšen, a noć pre odlaska na posao nije spavao. Potom je usledio mučan dan po njega.

- Kada su novinari pitali predsednika Republike Srbije o trgovini oružjem, tada sam znao da ću verovatno biti uhapšen. Noć pre hapšenja nisam spavao, očekivao sam da će se tako nešto desiti. Bez prespavane noći, otišao sam na posao, pojavila se policija, a grupa inspektora prišla je i autoritarno su mi rekli da stavim ruke iza leđa. Tu su bili i inspektori BIA, kao i inspektori za visoko organizovani kriminal. Pitali su me za koga radim, ko me plaća, koje strane službe...

Aleksandar je 22 sata dnevno provodio u ćeliji bez prozora, okružen ljudima koje prvi put vidi i ništa ne zna o njima.

- Živite za tih dva sata kada izađete u blok, kada možete da udahnete svež vazduh, prošetate... Veliku ulogu u mom prilagođavanju su imali moji zatvorski cimeri. Od njih sam primljen kao da su mi drugari iz detinjstva i ovim putem želim da im se javno zahvalim i pozdravim ih - istakao je Obradović.

Šta je tačno otkrio o trgovini iz "Krušika"

- "Krušik" je postao partijski plen kada je u njega došao Mladen Petković, sada bivši direktor te fabrike, a prvi čovek "Zastave", fabrike oružja u Kragujevcu. Priča o privilegovanim trgovcima oružjem je samo jedno poglavlje. Stvar je jednostvna, prosta i jasna. Grupa privilegovanih trgovaca oružjem je pune četiri godine imala privilegovane cene koje su bile jednake ili niže od cene koštanja "Krušikovih" proizvoda. "Krušik" je svesno poslovao u korist svoje štete.To potkrepljujem gomilom dokaza, kupoprodajnih ugovora, zvaničnim ponudama, koje imaju i sudski organi.

Ceo posao se, kaže Aleksandar, odvijao na sledeći način:

- Zainteresovana firma pošalje zahtev za ponudu, naše nadležne službe na osnovu zahteva formiraju prodajnu cenu vodeći računa o interesu fabrike i ekonomskim faktorima. Cena se u zvaničnoj ponudi prosledi kupcima i nakon toga se potpisuje ugovor gde uošte nisu uzete te cene, nego "zakucane" cene koje su važile četiri godine i one su važile samo za privilegovanu grupu, kao što su firme GIM, firma Sobodana Tešića, jedne firme iz Ujedinjenih Emirata koja ima svoje predstavnišvo u Srbiji i još jedna beogradska firma.

O mogućnostima da SDPR dobije iste cene kao i "Krušik"

- On ima poseban odnos sa Krušikom, jer imaju dve zajedničke investicije - Kovački centar i Nova kapislana čije otvaranje nikako da se dogodi. SDPR je javno preduzeće i ima istog vlasnika kao i Krušik - državu. Državno preduzeće nikada nije imalo cene kao grupa privilegovanih trgovaca. Znam da institucije koje je trebalo da brinu o interesu Krušika, pre svega mislim na Ministarstvo odbrane, sve vreme su žmurile na dešavanja u "Krušiku".

Uloga šefa BIA Bratisalava Gašića u trgovni oružjem

- Njegova uloga je postojala, njegova rodbina je preko firme LUKNES pokušala da sklopi ugovor sa Krušikom, ali do ugovora nije došlo. I tada se on povukao iz te priče, kada više nije bio ministar odbrane. Inače, sve je bilo podređeno privatnim izvoznicima oružja. Roba koja je već bila namenjena drugim kupcima, prepakivala se i slala njima.

Da li je "Krušik" firma koja dobro posluje iako je već dosta dugo u blokadi

- Sve firme iz nameske industrije imaju problem u plasmanu svog proizvoda. Izgubljena su tržišta, i problemi koji postoje u Krušiku postoje i u drugim namenskim firmama. Krušik bolje posluje od 2015. i 2016. godine, a osnovni razlog tome je geopolitička situacija, ali pre svega politička odluka Amerikanaca da daju dozvolu da se izvoz Krušika plasira na ta tržišta. Poenta cele priče je da efekat koji je Krušik trebao da ostvari povećanom tražnjom nije ostvario. Sav profit se prelio privatnim trgovcima.

"Dobio sam informaciju da mi je život ugrožen"

O tome kako je moguće da javnost nije znala da se nalazi u zatvoru, Aleksandar kaže:

- To je bila moja odluka i odluka moje porodice, jer smo dobili informaciju od porodičnog prijatelja da je meni život bio ugrožen. Našao sam se između dva "vihora", rata dve struje kod trgovaca oružjem. I bila mi je skrenuta pažnja da se sve stiša.

U pritvoru skoro mesec dana

- Juče je bilo 28 dana kako sam pod merom kućnog pritvora bez mogućnosti interneta. Ovaj stan je sada moja ćelija. Iako su nevidljive rešetke zidovi, cela ova atmosfera guši i stvara tenziju, ali pokušavam da gledam stvari pozivitno. Prepustio sam se advokatu, njemu verujem i verujem da će učiniti pravu stvar za mene. Nisam svestan koliko podršku imam, hteo bih svima da se zahvalim, svim građanima i svim medijima. Saznanje da nisam sam u svemu ovome dodalo mi je injekciju inata i saznanja da nisam sam u svemu ovome - zaključio je uzbunjivač iz "Krušika".