Ispovest oca poginulog radnika u Lučanima: "Ne prodajem mrtvog sina"

- Moj sin je izgoreo u običnoj pamučnoj narandžastoj majici, samo piše napred 'raketna goriva'. Radoš, moćan je to čovek, 40 godina direktor. On je Jutka lučanski. On postavlja načelnika lokalne policije, predsednika opštine, direktora Doma zdravlja... I ako hoćeš bilo koji posao za sebe ili decu, moraš da slušaš tog gazdu - priča za "NIN" otac Milovan.

Ipak, nakon pogibije sina, jedna scena mu je pala preteško. To je scena prilikom suđenja direktoru Radošu Milovanoviću, kada su se radnici okupili pred sudom da daju podršku... direktoru.

- Znao sam kako stoje stvari, podigao sam tužbu protiv rukovodstva, ali ipak na tom skupu u Ivanjici pred sudnicom, ne znam kako nisam doživeo infarkt, kada sam video da su kolege koje 34 godine rade sa mnom u fabrici, jeli smo zajedno i slano i slatko, moji kućni prijatelji koji do pre godinu i po nisu izlazili iz ove kuće, došli da podrže direktora. Prišao sam im, zahvalio se i rekao 'ako ste došli da podržite mog mrtvog sina i mene ja vam se zahvaljujem', oni gledaju u zemlju. Ne odgovaraju. A ja im kažem 'Želim vam svu sreću i zdravlje i vama i vašim porodicama. Ako ste došli da podržite ovog lučanskog Jutku, želim vam da doživite moju sudbinu - ispričao je Milovan.

Ta podrška direktoru je bila toliko gnusna, da su radnici prešli i u napade na porodicu.

- Ispred sudnice su mi ti isti radnici, prijatelji, kolege, psovali mrtvu majku i mrtvo dete, govorili da hoću da zatvorim fabriku. Kada im kažem 'je li vam savest mirna za 21 žrtvu, koliko je poginulo u toj fabrici, oni ćute. Ovde je samo u jednom danu njih osmoro izgubilo život i niko nikada nije odgovarao.

Umesto da neko odgovara, stigle su nepristojne ponude za vansudsko poravnanje.

- A da bi nas ucenio na vansudsko poravnanje, terao nas je da prihvatimo posao za ćerku u Namenskoj i za ženu, stan bi nam dao, nudio je pare. Rekao sam da ja mrtvog sina ne prodajem - istakao je Milovan Milivojević.

Pritisci su vršeni i na druge načine. Svi svedoci u korist poginulog Milomira Milivojevića dobili su otkaz.

- Svedoci koji su svedočili u moju korist, kolege mog sina, dobili su posle svedočenja otkaze, njih trojica. Direktor ima doušnike na svim stranama i zna ko šta radi, ko šta priča, sve mu dojavljuju. Zna ko se gde kreće i s kim pije kafu i šta ruča. Tako vlada mafijaški bos. Istina je, i mi smo to podržavali. Moj sin išao je svugde da lepi plakate, bio je podrška Vučiću gde god je trebalo. A morao je zbog posla. I on je tri godine bio pod ugovorom na po tri meseca. Tako stvari funkcionišu.

Svi u Lučanima su, zbog posla prinuđeni da budu učlanjeni u Srpsku naprednu stranku.

- Ovde su izbore vodili ljudi iz Inđije, Novog Sada, Pančeva. Džipovima su prevozili babe i dede da glasaju. Da, ti džipovi bez tablica to je bilo kod nas. Nosili su pakete sa uljem, šećerom, priključivali struju, uvodili uličnu rasvetu. Moj sin je išao u Niš i ćerka. I mi svi u Beograd. Autobus je organizovan iz Lučana, iz fabrike.

Prisetio se Miilovan i sastanka kod direktora kome su prisustvovali predstavnici sindikata i kolege radnici.

- Nas troje, supruga, ćerka i ja sednemo na jednu stranu stola, suprotno naređani svi oko direktora. Sindikat i radnici. U meni sve ključa. Izdali te prijatelji, školski drugovi s kojima si igrao klikere u pesku. Plakao sam. Da, pred svima. Ništa. Niko nije stao uz mene - ispričao je Milovan Milivojević za "NIN".

U ivanjičkom Osnovnom sudu vodi se krivični postupak protiv direktora Radoša Milovanovića i dvojice fabričkih rukovodilaca, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića, zbog sumnje da su izvršili teško krivično delo protiv opšte sigurnosti - 14. juna 2017. godine nakon eksplozije baruta poginuli su radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Novo ročište zakazano je za 15. novembar.