Vladika Grigorije: Oslobodićemo Srbiju, verujem da sve vodi ka tome

Vladika Grigorije objavio je knjigu "Gledajmo se u oči" u izdavaštvu "Vukotić medija", dok su je priredili Danijela Jelić i Milojko Božović.

Episkop diseldorfski i nemački je otkrio neke do sada nepoznate detalje o privatnom životu, počevši od najranijeg detinjstva, preko ratova devedesetih, Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, tajnim službama, vlasti i opoziciji, ali i budućnosti, za koju u našoj zemlji smatra da je u velikom problemu.

Odrastanje bez oca

Imao je samo četiri godine kada je ostao bez oca, a očinsku figuru preuzeo je deda Petar, majčin otac. Majka je kako kaže, "najbolje osećala njegovu dušu i karakter", te se plašila njegove kasnije odluke da upiše bogosloviju. Rasprava sa bratom odvukla ga je na tu stranu i u prvi susret sa Biblijom.

Mladen Durić, današnji vladika Grigorije, bio je jedan od predvodnika čuvenih demostracija 1992. godine, a u to vreme mu je brat ranjen na početku rata.

- Brat mi je bio ranjen, posle i zarobljen, a ja sam bio u Beogradu, u tim trenucima jedan od predvodnika i organizatora demonstracija. Pronašao sam ga na Banjici nakon što je operisan, a posle nekoliko dana sam se zamonašio - objašnjava Vladika Grigorije, koji dodaje da je 1990. godine kao vojnik bio na čuvenoj utakmici Dinamo - Zvezda gde je "sve počelo".

Promena režima početkom novog milenijuma

- Rat o kome govorimo je bio veoma težak, nesre'no se završio bombardovanjem Srbije i ratom na Kosovu, čime je Milošević nesrećno okončao političku karijeru. Onda je došao Zoran Đinđić. Svima nam se, zahvaljujući njegovom dolasku, vratila nada da može biti bolje, ta želja da radimo i tako sami doprinesemo tom boljitku. Mnogi od nas su verovali i u to da Vojislav Koštunica može da uradi nešto dobro za Srbiju, kao čestit državnik i čovek... A onda je ubijen Đinđić. Posle toga sve se kako-tako držalo izvesno vreme, ali je na kraju opet otišlo u sunovrat. Sada su pojave iz devedesetih, a koje sam maločas pominjao, ponovo na mestu gde su tada bile. Njihovi glavni protagonisti su ljudi koji u tim ratovima nisu pokazivali ništa patriotsko, osim što su o patriotizmu puno pričali. A verujem da od toga nema ništa opasnije. Danas i te kako dobro osećamo posledice tog lažnog patriotizma - objašnjava vladika.

 Tajne službe: Odlazak na Šešeljevo predavanje i hapšenje 1987. 

- Delovanje tajnih službi osetio sam na sopstvenoj koži , tzv. tajna policija je 1987. uhapsila mog druga Dragana Ilića, sveštenika u Kruševcu, i mene. U to vreme je Šešelj držao tribine, a mi smo radoznali, išli da slušamo sve što je bilo novo i naoko zanimljivo. A onda su nas uhapsili i držali osam sati u pritvoru ispitujući šta je to Šešelj pričao. Pritom smo videli da je jedan od tih koji nas ispituju i sam bio tamo. Šta su time hteli da postignu? Hteli su da nas kompromituju hapšenjem kako bi sutra mogli da nas ucenjuju. Trebalo je da cinkarimo oca, brata, one sa kojima živimo? Kako su tako radili, tako rade i danas.

O Saboru SPC i dolasku Aleksandra Vučića

Predsednik Srbije je ranije ove godine prisustvovao jednom zasedanju SPC, a nedavno je nagrađen Ordenom Svetog Save Prvog reda. Ipak, sastanak je ovog puta bio glavna tema iz više razloga.

- Na susretu je uporno insistirano da dođe uz obrazloženje da će nam predsednik reći nešto što do sada nismo čuli o Kosovu, bez saglasnosti Sabora. Vučić je bio sve vreme, blago rečeno, neprijatan prema vladici raško-prizrenskom Teodosiju, kojem je, između ostalog, zamerao to što poseduje kosovska dokumenta. Dolazak nije urodio plodom, ali zato jeste prilikom boravka u Patrijaršili nekoliko vladika označio kao svoje protivnike, među kojima sam bio i sam. Kada sam saopštio pred Vučićem i Selakovićem da tokom susreta ništa novo nije rečeno niti predstavljeno, počela je medijska hajka na vladiku Teodosija i mene koji smo čitav mesec razvlačeni po naslovnicama žute štampe. Na mene takvi napisi nemaju uticaja, ali verovatno imaju na glasače.

O opoziciji

- Opozicija mora da bude beskompromisna, iskrena, takva da građani Srbije mogu da kažu: "Ovi ljudi će nam pružiti slobodu i dostojanstvo." Ne smemo da zaboravimo ni to da uloga nas kao hrišćana nije da nekog srušimo, nego da budemo spremni da se žrtvujemo, te da naša žrtva otkrije prevaru i falsifikat. Opoziciji treba da bude cilj da smeni jedan sistem kako bi uspostavila zajednicu u kojoj svaki čovek ima pravo na dostojanstvo i slobodu mišljenja. Verujem da u opoziciji ima ljudi koji su u stanju da to učine - ističe vladika Grigorije.

"Biće tragično za one koji ne primećuju da brod kojim plovimo uveliko tone"

Kada se povede priča o budućnosti ovih naših prostora, vladika Grigorije kaže da nije u stanju da bude pesimista.

- Sve dok politički lideri konačno ne shvate i ne prihvate da je krajnje vreme da se napravi jedno inkluzivno društvo u kom neće biti moguće manipulisati patriotizmom u kom neće biti moguće da se jedan narod plaši drugim narodom i u kom će svakom građaninu biti obezbeđen dostojanstven život i kvalitetno obrazovanje. Sve dok ne bude tako, gledaće kako ljudi odlaze u Nemačku, Austriju, Ameriku, jer niko ne želi da njegovo dete završi fakultet, pa zatim da se učlani u stranku kako bi se zaposlilo ili da radi nešto za šta neće biti plaćeno, dok se s druge strane, neko ko nije završio fakultet ili odgovarajuću školu, bavi onim za šta ne poseduje kvalifikacije. Sve su to razlozi zbog kojih verujem da će sva ta laž koju živimo kad-tad urušiti. To urušavanje neće biti toliko tragično na prvi pogled, ali će biti za one koji sada imaju osećaj moći i koji ne primećuju da brod kojim plovimo uveliko tone. Upravo će oni urušavanje doživeti teško, a ostalima će to biti sasvim logičan sled događaja nakon decenija krize u kojoj živimo i dočekaće to kao oslobođenje. Čini mi se da sve vodi upravo ka tome... - zaključuje vladika Grigorije.