Đoković: Možda poslednji put igram Dejvis kup u Srbiji

Đoković je izjavio da je igranje za reprezentaciju nešto najvažnije za njega, pozvao navijače da dođu, jer bi ovo mogla biti poslednja prilika da ga vide da igra u Beogradu:

- Odlično ide za sada, sve teče u najboljem redu. Nekoliko puta sam rekao da me motivišu gren slemovi i igranje za reprezentaciju. Svi ostali turniri služe kao priprema za reprezentativne nedelje i za gren slemove. Drago mi je što mogu da budem na raspolaganju selekciji i selektoru Viktoru Troickom sa kojim sam osvojio Dejvis Kup koji mi je uz zlato na OI i Vimbldon omiljena titula. Tada imate iza klupe pripadnike vašeg tima, to daje vetar u leđa i format je takav da se sve izmenjalo i nemamo prilike toliko da igramo kod kuće. Poslednji put sam igrao pred našom publikom pre sedam godina u Dejvis kupu, pozivam ih da dođu, možda poslednji put igram ovde.

Govorio je Đoković o uspehu na Australijan Openu, prvom gren slemu i borbi sa Federerom i Nadalom:

- Nisam pomislio u tom trenutku da ću imati tako dobar učinak na tom turniru. Verujem da se neke stvari dešavaju sa razlogom. Kada sam osvojio svoj prvi gren slem sam poverovao da mogu da pariram Federeru i Nadalu, da se umešam u to rivalstvo. Imao sam tri godine period gde sam bio čvrsto na trećem mestu i igrao polufinala i finala, ali nisam uspevao da prebrodim prepreku zvanu Federer ili Nadal. Zbog tog rivalstva sam morao da zadrem dublje u sebe, prepoznam način kako da izgradim telo i um kako bih kompletirao svoju igru. To se počelo više dešavati od 2011. godine. Prelomni momenat bio je Dejvis kup 2010. U Australiji sam uvek imao veliku podršku naših ljudi. Reklo bi se da imam više razloga zašto igram dobro tamo. Australijsko leto, Melburn tada živi za tenis, oni su velika sportska nacija. Uslovi terena, noćni mečevi, još nekoliko faktora zbog kojih znam da mogu d apružim maksimum. Uvek sam se i trudio da započnem sezonu na najbolji mogući način.

Odlake tolika snaga u mladosti, Đoković kaže - iz kuće:

- Datira iz ranijih dana. Imao sam u početnim godinama bavljenja tenisa primer u svom ocu koji je i tada bio izuzetno uporan i verovao jako u mene u momentima kada ja nisam. Bilo je veoma izazovno za moje roditelje, jer sam izabrao jedan od najskupljih sportova u tom trenutku, a svi znamo kako je teško bilo tada. Imao sam nekoga ko će da me navodi da, ko god je preko puta mreže, uz uvažavanje protivnika, da verujem u sebe. Svaka reč i misao ima svoju snagu. To je iz kuće poteklo. Potom i Jelena Genčić koja je bila meni teniska majka i Nikita Pilić, teniski otac, koji su trenirali jedne od najvećih teniskih šampiona, oni su me usmeravali. Čovek mora da ima sreće, jer smo moja porodica i ja naleteli na vrhunske stručnjake koji su znali kako da mi pomognu i mentalno i emocionalno. Tu dozu samopozdanja i samouverenosti dugujem svima njima.

Da li je postojala veća prepreka za Novaka od Nadala na RG, Đoković kaže:

- Verovatno da ne. Pa i za mene i za Federera. Nadal je bio nepobediv u jednom periodu na tom terenu. Ja sam imao prilike da ga pobedim tri puta, a sećam se i kada sam ga prvi put pobedio 2015. godine. I ove godine kada nije bio u formi, ja jesam, bilo je izazovno, znaš da moraš da se popneš na najviši vrh i svaka pobeda protiv njega duplo vredi. To je najveći razlog zašto nisam prikupio još više titula na Rolan Garosu.

Povreda kolena na ovogodišnjem Rolan Garosu donela je mnogo briga, ali ona najveća je bila nastup na OI:

- Prva misao je bila da li ću moći da igram Olimpijske igre. Mnogo mi je veća zabrinutost bila za OI nego za Vimbldon. Pre operacije su me uverili da, ako operacija dobro prođe i rehabiltacioni procesi se ispoštuju, da će sve biti dobro, da ću za OI biti spreman, a za Vimbldon je bio upitnik. Svakim danom je bio bolji osećaj i posle finala Vimbldona sam otklonio sumnju da li ću biti spreman.

Vimbldon je Đokovićev san, a prvog osvojenog se vrlo dobro seća:

- To se verovatno desilo jednom u mojoj karijeri, taj doček 2011. kada sam osvojio Vimbldon. Od aerdroma, kolone ljudi, Skupštine, gomile ljudi... Prilika da predstavim i moje ljude tim ljudima koji su uticali na mene na najbolji mogući način. Taj san je ostvaren i za njih, jer su oni žrtvovali svoje snove za moj. To su ljudi kojima mnogo dugujem i pokušavam da uvek imam tu svest. Vimbldon je uvek imao posebno mesto u mom srcu. Sa nepunih pet godina sam gledao Samprasa koji osvaja Vimbldon i tada sam zavoleo tenis. Ja sam se zaljubio u zelenu travu, što svi imaju bele odevne kombinacije, tradicija koju nijedan drugi turnir nema. Velika većina tenisera sanja da osvoji baš Vimbldon. Ako bih morao da izdvojim neki turnir, to je Vimbldon. AO ima za nijansu bolje rezultate, ali mislim da sam rezultatski jako blizu Vimbldona. Tamo uvek dobijem dodatan podstrek.