Stranci selektori? Da ili ne?

Prvi je tome pribegao Fudbalski savez Srbije dovodeći Havijera Klementea. Javnost ni tada ni sada nije reagovala. A postavlja se logično pitanje da li je takvo rešenje normalno.

Postoje igračice i igrači koji uzmu državljanstvo Srbije i nastupaju za naše nacionalne timove. Mnogi se sećaju simpatične Danijel Pejdž koju je Marina Maljković dovela u našu reprezentaciju. Bilo je dosta kritika na njen račun zbog takve odluke, ali ju je tadašnji predsednik Saveza Dragan Đilas snažno podržao uz jedan uslov. Da Danijel nauči da peva srpsku himnu! Uslov je ubrzo ispunjen, a devojke su sa "Pejdžićevom" osvojile Evropu i donele i olimpijsku medalju.

Da li je ista stvar kada su treneri u pitanju? Da li je normalno da sutra kad odbojkašice osvoje medalju na Evropskom ili Svetskom prvenstvu jedna od medalja ode u Italiju, umesto u Srbiju? Da li zaista u ženskoj odbojci kojom dominiramo na svetskom nivou nema nijednog srpskog trenera koji kvalitetom zaslužuje mesto selektora? Pa, ko je napravio sve te sjajne devojke, ko je sa njima radio? Neće biti da su to bili stranci, već upravo naši stručnjaci. 

Vođenje klubova je sasvim druga stvar. Već odavno su klubovi izgubili tu vrstu nacionalne komponente jer u mnogima ima više stranaca nego igrača iz matične zemlje. Po tom principu normalno je i da trener može da bude stranac.

Nacionalni tim je, bar po nama, nesto drugo.