Šest zvezda koje su obeležile epohu 20. veka u vaterpolu!

Španski medij waterpolista.com u tekstu "Las-seis-estrellas-que-marcaron-una-epoca" prenosi, analizu najvećih vaterpolo zvezda 20 veka, kroz prizmu upoređivanja sa legendom španskog sporta i vaterpola Maunelom Estriarteom, tražeći mu idealne saigrače!

Jevgenij Šaronov
 
Rođen u Rusiji 1958. Tokom tih godina Sovjetski Savez je postao jedan od najboljih timova, osvojio je sve moguće titule. Jedan od najvećih uspeha koje je postigao pojedinačno i kolektivno bilo je zlato na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. Ruski golman je takođe uspeo da osvoji bronzanu medalju u Seulu 1988. i Barseloni 1992. godine. Kasnije je najavio da se povlači kao profesionalni igrač, iako je ostao povezan sa ruskim vaterpolom, postao je predsednik Ruske vaterpolo federacije i član tehničke komisije FINA (Međunarodna plivačka federacija).   
Deže Đarmati 
 
Rođen u Mađarskoj 1927. godine, bio je još jedan od velikih evropskih igrača. Mađarski igrač je tokom karijere ubrao bezbroj sportskih uspeha. Jedan od svojih najvećih uspeha postigao je na Olimpijskim igrama u Tokiju (1964.), Helsinkiju (1952.) i Melburnu (1956.), gde je svaki put osvojio zlatne medalje.  Ovo dostignuće nije postigao samo kao igrač, već i kao trener. Deže Đarmati, osvojio je zlatnu medalju kao trener na Olimpijskim igrama u Montrealu (1976). Njegovi uspesi nisu zasnovani samo na titulama, već su ga smatrali i najbržim vaterpolistom na svetu, jer je bio u stanju da otpliva 100 metara u vremenu od 58,5 sekundi.  U Mađarskoj su ga smatrali herojem i čak je bio deo nacionalnog parlamenta.  
 
Milivoj Bebić 
 
Iz Splita je nastavio superiornost jugoslovenske reprezentacije u svetu vaterpola. Bebić je igrao na nacionalnom nivou za Posk u Splitu, obdaren izuzetnim talentom uzdignut na nivo italijanske zvezde De Magistrisa. Sa Bebićem, su na taj način dva uzastopna puta Jugosloveni uzeli zlatnu medalju. Dobili su zlato na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 84 i u Seulu 88, dok su u Moskvi 80 osvojili srebro. Bebić je u sportskoj karijeri prepoznat sa svim priznanjima međunarodnog vaterpola.  
Đani de Magistris 

Jedan je od najboljih italijanskih vaterpolista koji je svoju avanturu započeo u plivanju.  Bio je odličan plivač koji je postigao velike uspehe u italijanskom plivanju. Kasnije je otišao na vaterpolo i učestvovao na 5 olimpijskih igara. Tokom cele karijere uspeo je da postigne više od 6.000 golova, što je prekretnica. Što se tiče njegovih medalja tiče, najznačajnija je zlatna medalja na svetskom prvenstvu u vaterpolu 1978. godine, srebrna medalja u Montrealu 76 i 17 titula prvaka.  Na kraju karijere postao je trener i bio je veliki promoter ženskog vaterpola.   
 
Manuel Estriarte 
 
Smatra se najboljim španskim vaterpolistom svih vremena i voljen je na nacionalnom nivou. Tokom većine osamdesetih bio je poznat i kao najbolji strelac u svetskom vaterpolu, emigrirao je u Italiju da bi uspeo u Peskari, gde je postao idol grada.  Bio je najbolji strelac na Olimpijskim igrama u Moskvi, Los Anđelesu i Seulu, pošto je u Pertu-91 presudno doprineo srebrnoj medalji koju je reprezentacija Španije osvojila na tom Svetskom kupu.  Za Španiju je igrao 348 puta, postavši najbolji strelac na tri olimpijade. Dobitnik je nagrade za najboljeg vaterpolistu sveta u sedam navrata (između 1986. i 1992.). 
Aleksandar Šapić  
 
Još jedno od velikih imena jugoslovenskog vaterpola. Srbin je najbolji strelac u istoriji ovog sporta u bivšoj Jugoslaviji. Za mnoge stručnjake i fanove bio je najbolji vaterpolista svih vremena na svetu. Ova mu je čast dodijeljena 2005. U svom biografiji ima nekoliko rekorda i bronzane, srebrne i zlatne medalje na Olimpijskim i Svjetskim igrama i Evropskim prvenstvima. Trenutno, kao i u slučaju Dezsa Giarmatija, odlučio je da uđe u politiku postavši predsednik opštine Novi Beograd od 2012. godine.