Ovako je govorila Milka Babović: Hrvatica? Nisam bila nijedne nacionalnosti

Milka Babović je 92. rođendan 27. oktobra dočekala u bolnici, u kojoj je završila dve nedelje ranije. U to vreme poručivala je da se dobro oseća i verovala je da će se oporaviti, ali je dva meseca kasnije izgubila životnu bitku.

Uz nju su svi naučili da razlikuju "luc", "aksl" i tou lup"

Bila je istinska doajenka jugoslovenskog sportskog novinarstva, a iako se njen rad ne može svesti na jednu ulogu, bila je najpoznatija kao komentatorka umetničkog klizanja, te je stručnim komentarima taj sport približavala i publici kojoj on bije bio primaran. Uz nju su svi mogli da nauče da razlikuju "luc", "aksl" i "tou lup". Komentarisala je i druge mahom individualne sportove poput atletike, gimnastike, veslanja, brzog klizanja, skijaškog trčanja i konjičkog sporta. Uz njen su glas odrasle generacije ljubitelja sporta na prostorima nekadašnje Jugoslavije.

Najviše je žalila što nikad nije nastupila na Olimpijskim igrama

Kao atletičarka bila je reprezentativka Jugoslavije, dva puta svetska studentska prvakinja u trčanju na 80 metara s preponama, 17 puta bila je šampionka Jugoslavije, 27 puta rušila je državni rekord (u nekoliko disciplina), 26 puta bila je članica reprezentacije, a dva puta šampionka Balkana.

Tokom karijere najviše je žalila što nikad nije nastupila na Olimpijskim igrama, iako je tri puta bila novinovana za članicu olimpijskog tima.

- Za Helsinki 1952. bila sam praktično u olimpijskoj uniformi, a onda je stigla vest da idu samo dve bacačice i muška štafeta, a trkačice i ženska štafeta ne. Bila sam veoma tužna, nisam pravila scene, ali bilo mi je jako teško. Četiri godine kasnije bilo je vrlo slično, a za Rim 1960. sam bila najbliža, bila sam članica štafete, ali jedna je trkačica odustala, pa nismo otišle - prisetila se Babović u jednom pređašnjem intervjuu.

Nije generalizovala ljude po nacionalnostima jer je i sama vukla korene sa više strana

Milka Babović je rođena 1928. godine u Skoplju, selila se u Hercegovinu, pa u Sarajevo, a u Zagreb je stigla 1948. zbog studiranja hemije na Tehnološkom fakultetu. Diplomirala je na Višoj pedagoškoj školi u Zagrebu 1963. godine. Iako se smatrala hrvatskom sportistkinjom, za sebe je govorila da nije nijedne narodnosti.

- Ja sam hrvatska sportistkinja, iako su mi to neki zbog porekla osporavali. Moji su koreni sa svih strana, otac mi je bio Crnogorac, majka sremska Nemica koja je detinjstvo provela u Francuskoj. Očev otac, moj deda, ratovao je sa Turcima pod Skadrom, deda po majci je bio austrougarski oficir koji je imao službu u Zagrebu. Oca su ustaše tokom Drugog svetskog rata odvele u zarobljeništvo, nas su proterali. Uprkos svemu, nikad mi na pamet nije palo da su to učinili Hrvati, učinili su to radikalni ljudi kakvih, nažalost, ima uvek i ima ih svuda. Svašta smo kao porodica prošli, ali to nikad nisam pripisivala ljudima određene nacionalnosti. Kako bih i mogla to da radim, kad ni sama nisam nijedne određene narodnosti - svojevremeno je rekla Milka Babović.