Neshvatljivi potezi Saše Obradovića: Možda bi za Zvezdu bilo bolje, da do ovoga nije došlo

Sezona još nije gotova, nije još došlo vreme da se sudi i presuđuje, analizira celokupna igra, uspesi i neuspesi, pošto se računi ne svode dok se sve ne završi. Ima još da se odigra plej-in Evrolige, preko kog možda crveno-beli sa dve pobede na teškim gostovanjima mogu da prođu u plej-of, gde bi u slučaju da savladaju Barselonu u Španiji i Panatinaikos/Monako u Atini/Kneževini, zakazali Top 8 duel sa prvoplasiranim Olimpijakosom. 

Toliki put treba da se prođe, da bi se na kraju kao nagrada dobio najjači tim elitnog takmičenja. Mada, doigravanje je doigravanje, koje crveno-beli nisu igrali još od kad ih je Dejan Radonjić vodio protiv CSKA iz Moskve.

Ako pitate mnoge navijače Crvene zvezde, možda i većinu, možda i sve, deseto mesto u Evroligi (opet) je neuspeh. Nikakav pomak nije napravljen u odnosu na prošlu sezonu kada su crveno-beli takođe završili na desetom mestu i ispali odmah u plej-inu na gostovanju Bajernu, pošto ih je domaćin u Minhenu pobedio posle produžetka. Takođe je osvojen tada Kup Radivoja Koraća ranije, loša pozicija u ABA ligi u regularnom delu sezone dovela je do toga da se odmah naleti na podgoričku Budućnost i odmah ispadne, tako da se za trofej nisu ni borili, a na kraju - za mnoge nebitna - Superliga Srbije takođe nije osvojena.

Zbog svega toga je na kraju i oteran - ili možda bolje da kažemo, blaže rečeno, dobio otkaz - Janis Sferopulos, a da li se nešto promenilo? 

Izgleda da nije. Osvojen je Kup Radivoja Koraća u Nišu, završilo se na desetom mestu, u ABA ligi najverovatnije na četvrtom pred početak plej-ofa, pa ostaje da se vidi šta će se desiti u regionalnom šampionatu u tom doigravanju i ako ikog više interesuje ova naša srpska liga, koja se sve više i više krati svake godine, da će se na kraju ove igrati Fajnal-for. Kako se stvari tu razvijaju, na kraju će da bacaju novčić ili da igraju papir-kamen-makaze ko će biti šampion, ali to je tema za neko drugo mesto i neki drugi put.

Sada je tema - da li je Saša Obradović stvarno napravio neki pomak u odnosu na Janisa Sferopulosa i da li je bolje sada nego što je bilo prošle sezone? Teško je konkretno reći "jeste" ili "nije", mada dosta stvari može da se izvuče do sada šta se desilo i šta je urađeno.

Greška sa Grejemom

Stigao je Devonte Grejem u Crvenu zvezdu kao najskuplje pojačanje u istoriji kluba, verovatno kao i najbolji igrač i najveće ime koje je nosilo crveno-beli dres u istoriji, ako gledamo striktno strane igrače, posebno one koji su igrali u NBA ligi. Kod Janisa Sferopulosa bio je označen kao glavni igrač, neko oko koga se gradi tim, što je i trebalo da bude odmah na početku sezone, ali se povredio na pripremnoj utakmici protiv Fenerbahčea. Zbog toga je propustio početak sezone i bio duže van parketa, a kada se vratio, grčki stručnjak više nije bio trener. 

Saša Obradović je preuzeo ekipu, pa se odmah videlo da mu saradnja sa odličnim plejmejkerom ne leži. 

Nije ga implementirao odmah u ekipu, davao mu je minute na kašičicu i od Grejema ništa nije bilo. Nije mogao da uhvati ritam, nije mogao da dobije samopouzdanje, tako da nije ni mogao ništa da uradi. Nije igrao čak ni u ABA ligi, gde je na parket u nekim trenucima mogao da siđe i srećni dobitnik iz publike, tako da se Amerikanac jednostavno pokupio i otišao. Očistio je ormarić, vratio se u Sjedinjene Američke Države i ugovor je raskinut.

Kasnije je Obradović objasnio da ga je video na dvojci a ne na poziciji plejmejkera, dok je Grejem sebe video obrnuto, tako da je tu došlo do nesuglasica i kraja svega. Ostaje prosto neverovatno i neobjašnjivo kako jedan dokazani NBA igrač, čovek koji je u jednom trenutku igrao košarku na ivici Ol stara, doveden kao najskuplje i najveće pojačanje u istoriji Crvene zvezde, nije mogao da se uklopi u bilo koji sistem.

Još kada se uzmu u obzir sledeće okolnosti...

Jago, Miljenović, Jago, Miljenović...

Najveće poniženje koje je Devonte Grejem doživeo dok je bio član Crvene zvezde bila je činjenica da je Saša Obradović rekao da Jago dos Santos poznaje košarku više od njega, tačnije da Brazilac bolje razume šta treba ovoj ekipi. 

Jago dos Santos bio je otpisan na početku sezone i odjednom je vraćen kada se Grejem povredio da premosti dok se Amerikanac ne oporavi, da bi na kraju ostao i bio jako bitan Obradoviću.

Od 'ne trebaš nam' do 'bolje poznaje košarku nego dokazani NBA igrač' je baš kratak put za igrača koji realno nije imao kvalitet da igra toliko minuta i bude toliko bitan u Evroligi. Međutim, igrao je. Ne da je igrao, nego nije mogla da prođe utakmica da ne dobije minute na parketu, nekada kada je jako bitno. Nekada je bio dobar, nekada je upropastio sve što se do tada napravilo, takav je Jago generalno i to su svi znali. Nije došao neko sa ulice, nego neko ko je dugo nosio crveno-beli dres. 

Pošto je Dos Santos konstantno igrao kod Saše Obradovića i bio u njegovom sistemu koji je razumeo daleko bolje nego neko ko je imao 15 poena i sedam asistencija u proseku u NBA ligi, onda nije bilo mesta za Stefana Miljenovića u Evroligi, iako je 'kidao' u ABA ligi. Sušio se cele sezone na klupi kada je Evroliga u pitanju i to je to. 

A onda - totalno neshvatljivo pred kraj sezone - Jago Dos Santos napušta Crvenu zvezdu! Znači, nema ni Grejema ni Jaga više, pa evo sada Miljenovića odjednom. Potezi koji ne mogu da se objasne nikako. Sada Crvena zvezda završava sezonu bez čoveka koji je doveden kao najskuplje pojačanje ikada i oteran da bi igrao Jago, a na kraju je otišao i Dos Santos, pa nema nijednog ni drugog. Evo sad igraj Miljenoviću, krajnje je rešenje.

Šta reći?!

Gde je Donatas Motiejunas?

Litvanski centar doveden je kada su se svi živi povredili i nije imao ko da igra peticu, što je bilo još pre nego što je Saša Obradović došao. Iskusni košarkaš je vrhunski odradio posao na početku kada je igrao, kada nije bilo Bolomboja i Rivera, u jednom trenutku je povređen bio i Ebuka Izundu, pa su mu na kraju i produžili ugovor do kraja sezone, tačno pre nego što su se svi oporavili. 

Bio je jako bitan, što na terenu, što u svlačionici, ali je bilo i jasno da je maltene pred penzijom i da ne može da održi taj ritam tokom čitave sezone. 

Uprkos tome, produžen mu je ugovor taman kada su svi bili zdravi i crveno-beli su imali petoricu centara jer je i Uroš Plavšić bio tu, pa ako računate da Semi Odželej često igra na petici, onda ih je bilo šest koji pokrivaju to mesto. Kroz neke ekipe godinama ne prođe šest centara...

Kao što je rečeno, nije mogao cele sezone da izgura na nekom nivou, ali svakako je bilo utakmica u završnici sezone gde je mogao da pomogne. Umesto toga, čovek je nestao. Jednostavno je nestao. Niti trenira sa ekipom, niti je u protokolu, niti putuje sa timom, nema čoveka. Možda zato što je kritikovao Sašu Obradovića i pristup tima kada se ubedljivo gubilo, možda je nešto što ne znamo, ko će ga znati. 

Svakako, čoveka nema. Za šta je ostajao i što mu je produžen ugovor? Ko će dati odgovor na to? Najpošteniji, najiskusniji igrač kao da više ne postoji. U najbitnijem delu sezone.

Sačekaćemo da prođe i taj plej-in, pa će se i ovaj spisak svega nastaviti...